Mrkić: Najavljeni susret Si - Bajden veoma dobra vest
Vrlo je dobro za ceo svet, ne samo za Kinu i SAD, da se na tlu Kalifornije, na redovnom zasedanju APEC (Azijsko-pacifička ekonomska saradnja) u San Francisku, nađu i njihovi predsednici, ocenio je nakadašnji šef srpske diplomatije Ivan Mrkić uoči sastanka Si Đin Pinga i Džozefa Bajdena 15. novembra na koji je, kako ukazuje, usmerena sva svetska pažnja.
Dobro je samo po sebi da se sretnu i razgovaraju predsednici Si Đinping i Džozef Bajden. Znajući da su se poslednji put sastali na Baliju u Indoneziji, pre godinu dana, na samitu G20, u međuvremenu se puno toga dogodilo. A bilo je i dosta poseta Pekingu od strane američkih veoma visokih predstavnika (setimo se nedavnih dolazaka u Kinu Entonija Blinkena, Dženet Jelen, Đine Raimondo itd.), ocenjuje Mrkić.
Takođe, dodaje Mrkić, ne treba zaboraviti činjenicu da je u oktobru ove godine u Vašingtonu boravio Vang Ji, kineski ministar spoljnih poslova i direktor službe za Komisiju za spoljne poslove CK KP Kine. Tada su dogovarani svi detalji susreta dva državnika, Sija i Bajdena.
Tačno je i to da je odmah posle svoje posete Vašingtonu, Vang Ji upozoravao da do San Franciska ne može da se stigne letom "autopilota", već iskrenom odlučnošću SAD da tretira Kinu sa uvažavanjem i kao jednakog partnera.
U Vašingtonu su juče pregovarali Dženet Jelen i kineski zamenik predsednika vlade, He Lifeng. Glavne teme su im bile privredna pitanja i međusobna trgovina. Izgleda da je, posle brojnih sati zajedničkih susreta, sve dobro prošlo, tako da je napravljena konstruktivna uvertira predstojećem samitu američkog i kineskog lidera u Kaliforniji. Zajednički je zaključeno da se mora komunicirati u slučajevima u kojima rastu nesporazumi, kako ne bi došlo do novih neslaganja.
Problemi, koje ističu SAD u razgovorima sa Kinom, kako to uglavnom kaže Bajden (npr. tokom poslednjeg susreta na Baliju) su: Tajvan, Hongkong, Sinđijang, Tibet, južnokinesko more, držanje u zatvoru par stotina Amerikanaca ili neosnovano zadržavanje građana SAD da izađu iz Kine, ljudska prava uopšte (!). Autoritarnost Kine se skoro po pravilu pominje, kao i njena vlast pod jednostranačkom moći KP Kine. Međutim, sigurni smo da Kina nikada ne zaboravlja. Pogotovo ako je svesna zapadnih poniženja koja je doživljavala više od dva veka.
Čini se da je jednostavno neophodno da razgovorima između dva čelna čoveka moćnih država bar pokušaju da se smire nesuglasice, o razlikama da ne govorimo. To je jedini put. Posebno u današnje, potpuno isprepletano življenje u svetu u kome pojedine zemlje imaju čitave nuklearne arsenale, ukazuje se i dodaje da bi baš to oružje, ukoliko bi se upotrebilo, bilo porazno po čitavu planetu i pojedine nevine zemlje koje ne poseduju niti planiraju proizvodnju ili nabavku nuklearnog oružja.
Kako navodi Mrkić, današnji svet vapije za razumom i ljudskom solidarnosti. Mislimo da to misli i Kina, kako zvanična tako i običan narod. Zato smatramo da je susret dva predsednika (Sija i Bajdena) nuzan i dobar po samoj svojoj zamisli. Reklo bi se da se ipak sprovodi njihov dogovor sa Balija, od novembra prošle godine. Slažemo se da je dobro i to da se samit održi, mada ne verujemo u velike prodore i rezultate. Bitno je da do susreta dolazi i da ih ima sve češće, dok bi neko međusobno otopljavanje bilo izuzetno dobra vest.
Mrkić ukazuje da nije uopšte zanemarljivo to da je Kinu, nekako uoči susreta u San Francisku, posetio australijski premijer Entoni Albaneze. Poznato je da je Australija u Quad-u, a narocito to da pripada obaveštajnoj, anglosaksonskoj porodici "Pet očiju" i sl.
Nije moguće da se radi o slučajnosti. Kina jeste glavni spoljnotrgovinski partner Australije i sve više investira u ovu zemlju- kontinent (ove godine je zabeležen rast kineskih investicija od 11 odsto). Da dodamo da je Kina i najveći strani vlasnik zemlje u Australiji. Dakle, ponovo je, sa novom vladom Australije na čelu sa Entonijem Albanezeom, otvorena ojačana i multiplikovana saradnja sa Kinom. I to baš uoči susreta dva predsednika u San Francisku.
Ovo, takodje, uvećava nade da će očekivani samit Bajdena i Sija biti u konstruktivnijem tonu. Pri tome, posebno računamo na često ponavljane rečenice "da nuklearni rat ne sme da se dozvoli", koje čine najvažniji deo zajedničkih ili odvojenih saopštenja posle sastanaka kineskih i američkih (SAD) državnika.
Nema sumnje da će skup u San Francisku, kao i bilateralni sastanci koji se očekuju, biti od izuzetne važnosti. Naročito imamo u vidu potrebu čitavog sveta da se dogovorima rešavaju razlike, a ne ratovima kao sto je onaj u Ukrajini ili između Izraela i Palestinaca. Valjda više nećemo biti svedoci svakojakih užasa. Blagotvorno dejstvo pregovora možda dobije zamah i ovim okupljanjem u San Francisku.
Izvesno je da će Kina tražiti posvećenost saradnji i dogovorima, što i dokazuje brojnim mirovnim inicijativama poput "Pojasa i puta" i mnogim drugim koje je lansirao predsednik Si Đinping i koje su doživele ogromnu podršku, a znamo da su zasnovane na dobrovoljnosti učesnika.
Svaka zemlja procenjuje za sebe ima li smisla da uzima ućešće u brojnim kineskim ponudama i inicijativama u čijem su temelju dragovoljnost i sopstvena procena korisnosti. A Kina je u želji da solidarnošću i podrškom razvoju sveta doprinese stvaranju raznovrsnog svetskog poretka oličenog, pored ostalog, u ŠOS-u, BRIKS-u itd. U to treba verovati, jer drugačije ne bi bilo ni realno, zaključuje Mrkić.
Autor: Ivan Mrkić
