RCC: Odliv kvalifikovane radne snage više nije samo pitanje ljudskih kapaciteta već i bezbednosti
Savet za regionalnu saradnju (RCC) saopštio je danas da odliv kvalifikovane radne snage više nije samo pitanje ljudskiih kapaciteta već i bezbednosti.
RCC je danas u Rimu predstavio treće izdanje istraživanja javnog mnjenja o pitanjima bezbednosti SecuriMeter.
Generalna sekretarka RCC-a Majlinda Bregu rekla je da migracije postaju jedan od najvećih problema današnjice s obzirom da zemlje ostaju bez stanovništva.
"I to ne samo migracije koje dovode do dolaska migranata u naš region već i emigracije iz našeg regiona dalje na zapad. Stoga se pojam beznednosnih izazova dramatično menja. Taj izazov ne podrazumeva samo rešavanje ili sprečavanje sukoba već obuhvata i klimatske promene i katastrofe, špijunažu, te stvarne probleme u životima ljudi", rekla je ona.
Prema predstavljenom istraživanju, najveće brige građana Zapadnog Balkana su korupcija i organizovani kriminal.
Više od 60 odsto građana regiona je organizovani kriminal svrstalo kao najveći problem na polju sigurnosti, što ide ruku pod ruku s korupcijom za koju 55 odsto građana veruje da je porasla.
Kada se govori o migracijama, 70 odsto građana se slaže da region treba da pruži utočište migrantima kojima je potrebna zaštita, ali većina, njih 80 odsto, veruje da Evropska unija mora učiniti više sa svoje strane i podeliti taj teret.
Regionalna saradnja na tom polju uživa veliku podršku s obzirom da 73 odsto građana smatra da je produbljivanje saradnje na kontroli granica Zapadnog Balkana kao jednog regiona način upravljanja nezakonitim migracijama, rekla je Majlinda Bregu.
Istraživanje SecuriMeter je sprovedeno između 14. maja i 2. juna 2023. godine i obuhvatilo je 6.023 građana regiona.
Podaci pokazuju da većina potencijalnih emigranata iz našeg regiona, njih 62 odsto, planira da ostane u inostranstvu duži niz godina ili trajno.
Gotovo polovina građana, 47 odsto, veruje da dezinformacije uzrokuju više štete jer izazivaju mržnju i raskol u mišljenjima.
Dodaje se da 46 odsto građana smatra da su društvene mreže te koje imaju najveću tendenciju širenja lažnih vesti, a odmah za njima su novinari (44 odsto) i političari (38 odsto).
