"Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, usporavanje uvozne inflacije i niža tražnja u uslovima sporijeg globalnog privrednog rasta", rekla je Tabaković na predstavljanju Izveštaja o inflaciji za novembar.
Ona je istakla i da je projekcija inflacije za 2024. gotovo nepromenjena u odnosu na očekivanja iz avgusta i pored toga što će prema novoj projekciji svetske cene nafte biti više krajem ove i u narednoj godini usled zaoštrenih geopolitičkih tenzija.
Objasnila je da takva procena zasnovana na padu inflacije u prethodna tri meseca, koji je brži od očekivanog, kao i smanjenje inflacionih očekivanja.
Tabaković je istakla i da su procerne NBS da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije ove godine iznositi oko 2,5 odsto, podsetivši da je u Izveštaju NBS iz avgustu očekivani rast BDP-a bio u rasponu od dva do tri procenta, ali bliže donjoj granici.
"Ključan doprinos ovogodišnjem rastu domaćeg BDP-a poteći će od neto izvoza i pored očekivanog ubrzanja uvoza robe i usluga i usporavanja izvoza u četvrtom tromesečju", rekla je guvernerka.
Ona je navela i da se očekuje stagnacija domaće tražnje ukupno posmatrano.
"Rast će ostvariti fiksne investicije, zahvaljujući povećanoj profitabilnosti privrede, visokim prilivima po osnovu stranih direktnih investicija, kao i investicijama države u saobraćajnu infrastrukturu. Pozitivan doprinos daće i privatna potrošnja, usled njenog očekivanog oporavka u četvrtom tromesečju po osnovu rasta zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru i delu javnog sektora, kao i penzija", kazala je Tabaković.
Kako je dodala, u suprotnom smeru, prema očekivanjima NBS, delovaće smanjenje zaliha.
Ona je iznela i procenu privrednog rasta Srbije za narednu godinu.
"Sa smanjenjem globalnih inflatornih pritisaka, oporavkom zone evra, našeg najvažnijeg trgovinskog partnera, i planiranim ubrzanjem realizacije investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, u 2024. očekujemo ubrzanje rasta BDP-a Srbije na raspon od tri do četiri odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri godišnje", kazala je guvernerka.
Istakla je da će rast će biti vođen domaćom tražnjom, pre svega privatnom potrošnjom i privatnim investicijama, čemu, kako je navela, doprinosi smanjenje inflatornih pritisaka, očuvano tržište rada i investiciono poverenje.
"Postizanje projektovane stope privrednog rasta u 2024. godini olakšaće i veći efekat prenosa tendencija nego što smo imali u ovoj godini, koji se procenjuje na 1,5 procentnih poena, što je rezultat ubrzanja privrednog rasta u drugoj polovini ove godine", navela je Tabaković.
Podestila je i da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u devet meseci ove godine bio 1,6 odsto, tako da ga je priliv po osnovu stranih direktnih investicija višestruko premašio, što je doprinelo rastu deviznih rezervi na novi rekordni nivo od 24,4 milijarde evra na kraju oktobra.
"Fiskalni deficit će, zahvaljujući boljim prihodima od planiranih i smanjenju davanja sektoru energetike, u ovoj godini biti niži od inicijalno planiranog i iznosiće oko 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, što će ubrzati opadajuću putanju javnog duga", kazala je guvernerka.
Ona je istakla i da je mera ograničavanja kamatnih stopa na stambene kredite s varijabilnom kamatnom stopom dobro odmerena sa svih aspekata.
Prema njenim rečima, NBS je procenila da donošenje ove mere i njen efekat na finansijski rezultat bankarskog sektora ni na koji način ne ugrožava poslovanje bankarskog sektora, a doprinosi očuvanju finansijske stabilnosti sprečavanjem rasta problematičnih kredita.
"Istovremeno, time povećava i raspoloživi dohodak stanovništva, ali treba imati u vidu da nije reč o sumi koja može da ugrozi opadajuću putanju inflacije, jer čini svega oko 0,3 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji u jednoj godini. Može samo da doprinese oporavku potrošnje, koji nam je neophodan kako bismo ostvarili željeni privredni rast", rekla je guvernerka.
Istakla je i da će se već u prvom ili najkasnije početkom drugog tromesečja sledeće godine, sa opadanjem međugodišnje inflacije i inflacionih očekivanja, realna referentna kamatna stopa NBS "vratiti u pozitivnu teritoriju".
"Drugim rečima, čak i zadržavanjem referentne kamatne stope na sadašnjem nivou od 6,5 odsto, NBS će delovati sve restriktivnije, čime snažno doprinosimo smanjenju inflacije", naglasila je Tabaković.
Ona smatra da, u prilog adekvatnosti i monetarne, ali i ukupne ekonomske politike Srbije govori i pozitivna ocena Međunarodnog monetarnog fonda o drugoj reviziji aranžmana koji će, kako je dodala, s obzirom na stvorene rezerve, najverovatnije već u decembru postati aranžman iz predostrožnosti.
"To doprinosi povoljnom investicionom ambijentu, koji potvrđuju i visok priliv investicija u realni sektor, veliko interesovanje stranih investitora za ulaganje na skorašnjim aukcijama državnih dinarskih hartija od vrednosti, kao i očuvan kreditni rejting na korak od investicionog", rekla je Tabaković.
