Severna Makedonija ima uslove da postane regionalni lider u energetskoj tranziciji

Energetski sektor Severne Makedonije ima potencijal za najmanje 11 gigavata solarne energije i 0,35 gigavata energije vetra, što bi stvorilo uslove da zemlja postane lider u dekarbonizaciji u regionu.

Tim stručnjaka iz Makedonske akademije nauka i umetnosti, međunarodne organizacije za zaštitu prirode The Nature Conservancy i nevladine organizacije Eko-svest napravili su mapu održivih lokacija, prevenstveno na zapuštenom (brownfields) i neiskorišćenom zemljištu, pogodnih za širenje obnovljivih izvora energije u Severnoj Makedoniji, u cilju brže energetske tranzicije.

U njihovoj studiji identifikovano je duplo više zemljišta potrebnog za zadovoljavanje potražnje za električnom energijom u zemlji bez nepotrebnog uticaja na prirodu i zajednice.

“Ako bi investicije bile usmerene na solarne i vetroelektrane na ovim određenim lokacijama i ako bi polovina njih bila razvijena, ovi projekti bi mogli da generišu 7,7 teravat-časova električne energije godišnje”, saopštila je NVO Eko-svest.

U studiji su identifikovane lokacije koje nisu u područjima od značaja za biodiverzitet ili životnu sredinu i koje ne ugrožavaju dobrobit lokalnih zajednica.

U pitanju su pre svega rudnici i degradirano zemljište, lokacije na kojima se izbegava negativan uticaj na prirodu i kojima se obezbeđuju mogućnosti za zapošljavanje, što je posebno važno za pravednu tranziciju u bivšim rudarskim zajednicama.

Primer takvog pristupa je solarni park Oslomej, izgrađen na napuštenom ugljenokopu, a koji će po završetku imati instalisani kapacitet od 120 megavata.

Aleksandar Dedinec iz Makedonske akademije nauke i umetnosti izjavio je da donosioci odluka, investitori i projektanti mogu da koriste rezultate i mape studije da smanje rizike, predvide izazove i osiguraju da njihovi projekti budu u skladu sa potrebama životne sredine i lokalnih zajednica.

Severna Makedonija se obavezala da prestane da koristi ugalj do 2027, dok joj je prema Nacionalnom energetskom i klimatskom planu cilj da poveća udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj potrošnji na 38 odsto do 2030.