Desničarski populista Havijer Milej novi predsednik Argentine

Desničarski populista Havijer Milej (Havier Milei) pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Argentini ministra ekonomije Serhija Masu (Sergio Massa), kandidata vladajuće koalicije levog centra.

Ekonomista Milej, lider Libertarijanske stranke koji je predstavljao koaliciju Sloboda napreduje (La Libertad Avanza), dobio je 55,7 odsto glasova na jučerašnjim izborima, a Masa, kandidat peronističke koalicije Savez za otadžbinu (Union por la Patria), 44,3 odsto.

Milej, dosadašnji poslanik koji će funkciju predsednika preuzeti 10. decembra, pobedio je u 21 od 24 provincije, a Masa je priznao poraz i pre nego što je izborna komisija počela da objavljuje preliminarne rezultate.

Novoizabrani predsednik, 53-godišnjak koji sebe opisuje kao anarhokapitalistu, stekao je popularnost žestoko kritikujući "političku kastu" u televizijskim programima.

Obećao je nagle i temeljne ekonomske promene, što je bilo privlačno mnogim Argentincima, umornim od godišnje inflacije iznad 140 odsto i siromaštva, čija je stopa dostigla 40 odsto.

Milej, poštovalac bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, najavio je da će kao predsednik smanjiti državnu potrošnju, uvesti dolar u domaću ekonomiju i eliminisati centralnu banku i neka od važnih ministarstava, poput zdravstva i obrazovanja.

U nedeljama uoči drugog kruga, međutim, odustao je od nekih nepopularnijih predloga, kao što su popuštanje kontrole oružja i sveobuhvatna, neselektivna privatizacija.

Masa i njegovi saveznici upozoravali su Argentince da će namera Mileja da smanji državnu potrošnju, između ostalog i ukidanjem važnih ministarstava, ugroziti javne službe, uključujući zdravstvo i obrazovanje, kao i programe socijalne zaštite.

Milej je potom optužio Masu da vodi kampanju zastrašivanja birača, a na poslednjem predizbornom skupu obećao je da neće privatizovati ni obrazovanje ni zdravstvo ni fudbalske klubove.

Novoizabrani predsednik je protivnik abortusa, koji je legalan u Argentini, kao i seksualnog obrazovanja i feminističkih politika, a odbacuje i tvrdnje da ljudi doprinose klimatskim promenama.

Poput bivših predsednika SAD i Brazila, Donalda Trampa i Žaira Bolsonara, i Milej je iznosio neosnovane tvrdnje o izbornoj prevari uoči drugog kruga, što je mnoge analitičare navelo da izraze zabrinutost zbog mogućeg demokratskog nazadovanja.

Pristalice Mileja slavile su sinoć ispred njegovog izbornog štaba u centru Buenos Ajresa, uz pivo, skandiranje i vatromet. Mahali su i argentinskim i starim američkim Gadsden zastavama, koje često koriste pristalice klasičnog liberalizma i libertarijanizma.

Pobeda Mileja označava promenu političke paradigme u zemlji, budući da su peronističke stranke, čiji je Masa bio kandidat, decenijama dominirale argentinskom politikom.

Milej je prvi autsajder koji je postao predsednik Argentine i znatno je više desno orijentisan od bilo koga ko je obavljao tu funkciju.

Analitičari ocenjuju da će jedan od glavnih izazova za Mileja biti sprovođenje njegovog plana, budući da su mnogi Argentinci nevoljno glasali za njega, ne želeći da podrže ministra ekonomije, koja je za vreme njegovog mandata doživela kolaps.

Takođe, Mileju, čija koalicija nema niti jednog guvernera, biće potrebni politički saveznici, bez čije podrške neće moći da sprovede ono što je najavio. Problem za Mileja moglo bi da bude i to što nema dovoljno iskustva u rukovođenju.

On je tek pre dve godine postao poslanik donjeg doma Kongresa i do avgusta, kada je dobio najviše glasova na unutarpartijskim izborima, niko nije očekivao da bi mogao da ostvari zapažen rezultat.

Činjenica da je veliki broj birača ukazao poverenje takvom kandidatu govori o dubokom nezadovoljstvu Argentinaca vladajućom klasom.

Pobeda Mileja znači da će nova potpredsednica Argentine biti Viktorija Viljaruel (Victoria Villaruel), kontroverzna političarka koja je godinama nastojala na promeni dominantan narativ o brutalnoj vojnoj diktaturi u zemlji od 1976. do 1983. godine.

Viljaruel je, između ostalog, poznata i po tvrdnjama da je broj žrtava krvave vojne diktature daleko manji nego što navode organizacije za ljudska prava.