Bivša ambasadorka Belgije: Srbija se sve više udaljava od EU
Predsednica briselskog Centra za evropsku i međunarodnu politiku (CEIPA) i nekadašnja ambasadorka Belgije u Beogradu Deniz de Hauer (Denise De Hauwere) ocenila je da se Srbija 10 godina od početka pristupnih pregovora sve više udaljava od pozicija EU navodeći da za Brisel glavni problem u vezi sa Srbijom predstavlja njen stav o ruskoj invaziji na Ukrajinu i konfliktu sa Kosovom.
"Bilo bi logično da je kao rezultat decenije pregovora Srbija sada bliža EU u smislu demokratije i vladavine prava, sa bližim spoljnopolitičkim pogledima i aktivnostima. Međutim, stvari idu suprotnim putem i pozicije Srbije i EU su sve udaljenije", rekla je De Hauer i dodala da je u Srbiji nazadovanje u oblasti vladavine prava najveće na Balkanu, sloboda medija je problematična, dok u spoljnoj politici Beograd pokušava da balansira između Istoka i Zapada i selektivan je u usklađivanju sa evropskim vrednostima.
U intervjuu objavljenom na sajtu CEIPA, De Hauer je rekla da članstvo u EU mora da podrži celo društvo što je sada problematično u Srbiji.
"Entuzijazam ljudi za članstvo u EU je opao poslednjih godina jer je javnost izgubila veru zbog činjenice da su pristupni pregovori veoma dug proces. Reforme su od suštinskog značaja i vlada bi trebalo da uradi više u sprovođenju zakona. Takođe, Srbija je jedina zemlja kandidat u kojoj vlada vodi medijsku kampanju protiv EU, a formalno podržava članstvo", ukazala je.
Govoreći o Kosovu, De Hauer je rekla da postoji opasnost od ponovnog razbuktavanja tenzija jer ni na jednoj strani nema političke volje za neophodne ustupke, a sporazumi se ne primenjuju, ukazavši da kosovski problem kao vruća tema odgovara predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
"Obećavši EU da će rešiti konflikt, Vučić je osigurao blagonaklonost Unije koja mu daje kišobran nekažnjivosti, dok on istovremeno skreće pažnju kod kuće sa unutrašnjih problema i polako transformiše Srbiju u autokratsku državu. Nije u njegovom interesu da radi na rešenju", ukazala je.
Na pitanje o uticajima Rusije i Kin, De Hauer je kazala da "poslednjih godina postaje jasno da strategija Kremlja nije samo da zadrži i poveća svoj uticaj u regionu, već i da poremeti proces integracije u NATO i EU iskorišćavanjem slabih institucija i aktivnom politizacijom i zaoštravanjem postojećih etničkih i verskih tenzija".
"Srbija je glavni partner Rusije i središte ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu a protivljenje Moskve nezavisnosti Kosova pomoglo joj je da održi svoju popularnost i uticaj na Beograd i etničko srpsko stanovništvo širom Balkana. Moskva ometa normalizaciju odnosa Kosova i Srbije mešanjem opasnom retorikom i širenjem propagande o sukobima 'Velike Albanije' i 'Velike Srbije'", rekal je.
Kineski pristup je, prema njenim rečima, suptilniji od ruskog, ali ambicije Pekinga mogu biti značajnije — da dobije pristup EU.
"Glavni interes Kine za Zapadni Balkan se ne odnosi prvenstveno na zemlje regiona kao takve, već na njihovu blizinu EU koja je glavno izvozno tržište za Kinu. Ona želi da održi i produbi diplomatske i ekonomske odnose sa zemljama na Balkanu (osim sa Kosovom na diplomatskom nivou jer ga ne priznaje) i sa Srbijom kao glavnim regionalnim partnerom Kine. Čini se, međutim, da nema znakova da je kineska vlada pokušala da izvrši politički uticaj kroz svoje ekonomsko učešće u Srbiji, ili da će to ikada učiniti", dodala je De Hauer.
De Hauer koja se kao diplomata dugo bavila Balkanom, ocenila je da su slabe nade za rešenje kosovskog problema sve dok Srbijom vlada SNS pod vođstvom Aleksandra Vučića naglasivši da je vreme da se EU probudi.
"Vučiću je potrebna podrška Zapada da bi ostao na vlasti. EU ga je do sada podržavala, smatrajući ga kooperativnim po pitanju Kosova. Sve dok se vidi da Vučić pokušava da reši pitanje Kosova, EU će nastaviti da ga podržava. Vreme je da se EU probudi i prepozna da je njegov stav kooperativan samo na rečima, a da je kod kuće njegova retorika sasvim drugačija. Vreme je da EU prestane da odobrava ponašanje predsednika Vučića", rekla je.
De Hauer je ukazala da je Srbija daleko najveći primalac finansijske pomoći od EU na Balkanu i dodala da bi "uskraćivanje sredstava kada se Srbija uključi u antievropsku retoriku ili akcije, moglo da doprinese izvesnoj umerenosti na srpskoj strani".
"Istovremeno, EU bi trebalo da izvrši pritisak i na Kosovo i na Srbiju da počnu da primenjuju Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije (tzv. francusko-nemački predlog, usaglašen u februaru 2023.) i Ohridski sporazum (dogovoren u martu 2023. koji treba da pripremi mapu puta o tome kako da se ova normalizacija realizuje, šta treba da se uradi, u kom roku, ko to treba da uradi i kako), kao i da izađe s finansijskim sankcijama ako bilo koja od dve strane ne pokazuje političku dobru volju", dodala je.
Da Hauer je takođe ocenila da je situacija sa slobodom medija u Srbiji zabrinjavajuća navodeći da iako Ustav Srbije garantuje slobodu medija, novinare ugrožavaju politički pritisci i nekažnjivost zločina koji su nad njima počinjeni što često dovodi do autocenzure.
"Od dolaska sadašnje vladajuće stranke SNS na vlast, 2012. godine, polako jača uticaj države i intenziviraju se napadi na autonomiju srpskih univerziteta. Mediji su sada uglavnom u vlasništvu državnih preduzeća. Nema više medijskog pluralizma. Anti-EU narativ dominira vestima. Nema mesta bilo kakvoj opoziciji: predsednik Vučić je 14 puta prisutniji na nacionalnoj televiziji od cele opozicije", navela je.
Dodala je da se čini da vlada sada ide ka još tvrđoj politici koja podseća na poteze režima Slobodana Miloševića iz 1998. godine kada su donošeni zakoni o obrazovanju i informisanju koji su potpuno ugušili autonomiju visokoškolskih ustanova i slobodu medija a sprovodio ih je Vučić kao tadašnji ministar informisanja, Kao primer je navela zakon o imenovanju kontroverznih ličnosti u savete fakulteta i univerziteta i zakon koji finansijski guši medije i čini ih manje konkurentnim na tržištu dozvoljavajući (državnom) Telekomu Srbije da osniva i poseduje medije.
De Hauer je zaključilada da EU treba da iskoristi trenutno slabljenje pozicije Rusije na Zapadnom Balkanu da dugoročno ojača sopstvenu poziciju u regionu i da mu pruži nove pokretače za razvoj.
"To je moguće samo ako EU nastavi da pokazuje stvarni interes za stvaranje perspektive evropskih integracija za region i da se čvrsto zalaže za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. EU takođe treba da unapredi svoju komunikacionu strategiju. Iako je Srbija zemlja na Balkanu sa ubedljivo najvećom finansijskom pomoći EU, to srpski narod jedva da zna", navela je ambasadorka De Hauer za CEIPA.
Teme
Politika
