Savet stranih investitora: Ključni prioritet je integracija Srbije u EU

Predsednik Upravnog odbora Saveta stranih investitora (FIC) Majkl Mišel rekao je danas da su svesni izazova sa kojima se Srbija suočava zbog ekonomskih i geopolitičkih uslova, ali da će njihov ključni prioritet biti evrointegracija zemlje u EU.

"Naše preporuke su da se usklade domaći propisi sa evropskim standardima, da se inflacija vrati u ciljani koridor, rast vodi investicijama i nastave pregovori sa EU o statusu priključivanja", rekao je Mišel na predstavljanju 21. "Bele knjige", publikacije stranih investitora o poslovnoj i investicionoj klimi u Srbiji i preporukama za njeno unapređenje.

Dodao je da ova godina nije bila stabilna zbog inflacije, klimatskih promena, viših cena energenata i makroekonomskih izazova.

"Nalazimo se na nesigurnom putu oporavka, ali znamo da postoje stvari koje možemo da učinimo da unapredimo situaciju", rekao je Mišel

Dodao je da je najveći napredak u Srbiji ove godine ostvaren u energetskom sektoru, a proriteti su i sektor poreza rada i inspekcije, bezbednosti namirnica, infrastruktura i nekretnine, stečaj, devizni promet, digitalizacija i elektronsko poslovanje.

Naveo je da FIC ostaje pouzdan partner Vladi Srbije i da je spreman da da puni doprinos kroz zajedničko telo, Radnu grupu za sprovođenje preporuka iz "Bele knjige".

On je rekao da su 122 kompanije članice Saveta stranih investitora u Srbiji, koje su uložile 44 milijarde evra i zapošljavaju više od 115.000 ljudi, pripremile konkretne preporuke kako da unaprede poslovnu i investicionu klimu.

Srbija je prema oceni FIC-a ostvarila najveći napredak u energetici, dok sektor hrane i poljoprivrede nije zabeležio napredak u protekloj godini.

Direktor FIC-a Aleksandar Ljubić naveo je da je Srbija ove godine napravila veći indeks napretka i da je iznosio 1,36.

Kod 29 preporuka, kako je rekao, zabeležen je dobar napredak, kod 78 preporuka bilo je određenog napretka, a kod 276 napretka nije bilo.

"Važno nam je da postignemo cilj da 50 odsto preporuka bude ispunjeno, a najbliži smo tome bili 2019. godine kada je usvojeno 40 odsto preporuka", rekao je Ljubić. 

Najveći učinak napravljen je, prema njegovim rečima, u energetskom sektoru, fiskalizaciji, carinama, zapošljavanju stranaca i zaštiti potrošača.

Istakao je da je zbog evrointegracija potrebno da Srbija obezbedi da udeo investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) bude 25 odsto da bi se ostvario rast privrede od pet odsto.

"Važno je da država i strani investitori obezbede udeo investicija u BDP-u od 15 odsto, a da domaći investitori dostignu ulaganje od deset odsto", rekao je Ljubić.

Dodao je da je Srbija lane imala 4,4 milijarde evra direktnih stranih investicija, a podaci za ovu godinu su takođe dobri i pokazuju da je za 10 meseci bilo 3,4 milijarde evra investicija.

Preporuka je, kako je kazao da se domaći propisi usklade sa EU standardima, inflacija vrati u predviđene ciljne okvire, da se fiskalna opterećenja optimizuju, smanje javni rashodi i poboljša poslovanje javnih preduzeća, restrukturiraju kompanije u infrastrukturi i energetici.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre rekao je da je potrebno da se ubrza integracija Srbije u EU i da je sada pravi trenutak da se ubrzaju sve neophodne reforme. 

"Plan rasta za region predviđa da se ključne prednosti članstva u EU donesu građanima zapadnog Balkana i pre članstva da bi se ubrzalo pristupanje. Plan se oslanja na četiri stuba, prvi je da se zemlje Zapadnog Blakana integrišu u jedinstveno tržište EU, da se uspostavi zajedničko regionalno trište i da se ubrzaju poslovne reforme", rekao je Žofre.

Dodao je da je Evropska komisija, da bi se prevazišao ekonomski i socijalni jaz između EU i zemalja Zadnog Balkana (BDP Srbije je 45 odsto proseka EU) i povećale stope ekonomskog rasta predložila novi plan ubrizgavanjem dodatnih sredstava za Zapadni Balkan u iznosu od šest milijardi evra.

EK je, kako jepodsetio, za Zapadni Balkan predložila zbog toga, četiri milijarde kreditnih sredstava, i dve milijarde bespovratnog novca.

Otvaranje jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu, optimizacija carinskih procedua i smanjenje čekanja na granici, smanjenje troškova prekograničnih plaćanja, učešće Srbije i Zapadnog Balkana u jedinstvenom platom prometu EU  su samo neki od primera koji su, kako je rekao Žiofre, planirani za naredne godine.

Naveo je da je neophodan napredak i u vladavini prava, medijskim slobodama, dorosusedskim odnosima, javnoj upravi i javnim nabavkama, rukovođenju državnim preduzećima, zelenoj tranziciji i digitalizaciji. 

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je da je Srbija ostvarila napredak u 100 preporuka, a da je najviši prosečan rejting ostvarila energetika.

"Po sprovođenju preporuka izdvajaju se zaštita korisnika finansijskih usluga fiskalizacija i elektronsko fakturisanje, borba protiv nedozvoljne trgovije, telekomunikacije, katastarski postupak i sektor faramacije", rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je sačuvana makroekonomska stabilnost, da je BDP Srbije u septembru porastao 3,5 odsto, a u EU zoni svega 0,5 odsto, pa zbog toga "ima razloga da budemo zadovoljnI".

Prilika za Srbiju su, prema njenim rečima, evropski investitori koji se udaljavaju od azijskih tržišta zbog prekinutih lanaca vrednosti i logističkih problema, ali i investitori iz Azije koji su zainteresovani za region Zapadnog Balkana.

Navela je da će i organizacija međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO 2027 biti dodatni podsticaj građevinske industrije i turizma.

Đedović Handanović je rekla da je zahvaljujući dobrom obrazovnom sistemu i talentovanim ljudima Srbija prepozanata kao tehnološki hab u Evropi u koji su smeštene jedinice za istraživanje i razvoj desetine svetskih kompanija poput Majkrosofta NCR, Tojote, Šnajder elektrika i drugih.

To je, kako je rekla, ubrzalo rast IKT sektora za pet puta za poslednjih šest godina i povećalo vrednost izvoza sa 740 miliona evra na očekivanih 3,8 milijardi evra ove godine.