Lakše naći ulagače nego radnike u sektoru OIE

U industriji proizvodnje energije iz obnovljivih izvora prošle godine u svetu je zaposleno milion novih radnika, ali je potražnja za kadrovima, posebno u proizvodnji solarne energije, tolika da je teže obezbediti radnike nego ulaganja.

To piše u izveštaju "Obnovljiva energija i poslovi" koji je uradila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) zajedno sa Međunarodnom organizacijom rada (MOR), preneo je časopis "Biznis i finansije".

U prošloj godini ukupna zaposlenost u svetu porasla je za 2,3 odsto, dok je u proizvodnji obnovljive energije taj rast iznosio je skoro 7,3 odsto.

Za nešto više od decenije, broj zaposlenih u ovoj industriji porastao je sa 7,3 miliona na 13,7 miliona ljudi u 2022. godini, od kojih najviše, 5,5 miliona, radi u Kini, a potom u Brazilu i SAD.

Ukazano je da su pojedine struke, poput električara, već deficitarne na tržištu, a neke će to tek postati u budućnosti, a da je nasuprot nedostatku radni, novca za projekte ima sve više.

Na to je uticala i energetska kriza izazvana napadom Rusije na Ukrajinu, zbog koje su mnoge države počele da tragaju za novim izvorima energije.
 
Prošle godine, vrednost investicija u obnovljive izvore energije porasla je za 43 odsto u odnosu na 2020. godinu, dostigavši 499 milijardi dolara, navedeno je u izveštaju.

Najveći deo tog novca otišao je u projekte solarne i energije koja se dobija iz vetra.

Uprkos tome što proizvodnja energije iz obnovljivih izvora iz godine u godinu raste, ona još uvek nije široko rasprostranjena, a razlog za to su donekle geografski uslovi, jer na nekim teritorijama nema dovoljno sunca ili vetra, ali i materijalni, budući da nabavka i instalacija opreme za proizvodnju obnovljive energije nisu jeftine, pokazao je izveštaj.

Zato su proizvodnja i najveći broj zaposlenih u ovom sektoru koncentrisani u nekoliko zemalja.

Od ukupnog broja zaposlenih u ovoj delatnosti, skoro dve trećine njih je prošle godine radilo u Aziji.

Najviše radnika u "zelenoj" energetici imala je Kina, koja je zapošljavala 41 odsto svetske radne snage u ovoj grani privrede, a sledili su je Brazil i SAD.

Kako je navedeno, u izveštaju se ističe i potreba da se unaprede radna prava, uključujući i zapošljavanje većeg broja žena.

Trenutno u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora radi samo 32 odsto žena, najčešće u administraciji, ređe u naučno-istraživačkim poslovima, a još manje na rukovodećim pozicijama.

Prošle godine, najviše zaposlenih u proizvodnji obnovljive energije je radilo u sektoru solarne energije - 4,9 miliona ljudi.

Ovaj sektor najviše traži kadrove, zbog rasta koji solarne tehnologije beleže na tržištu.

U 2022. je oboren rekord u širenju kapaciteta za proizvodnju solarne fotonaponske energije – za samo godinu dana ti kapaciteti su prošireni sa 141,2 GW na 191,4 GW.

Od ukupnih kapaciteta za proizvodnju solarne energije, 45 odsto se nalazilo u Kini, a sledile su je SAD, Indija, Brazil, Holandija, Nemačka, Japan, Španija, Australija i Koreja.

U tim zemljama je radilo 85 odsto svetske radne snage zaposlene u proizvodnji solarne energije.

U Kini radi čak 56 odsto svetske radne snage u proizvodnji sunčeve energije, odnosno 2,76 miliona ljudi.

U SAD taj broj iznosi 264.000, u Evropi 540.000, u Indiji 281.400, a u Brazilu 241.000 ljudi.

Ono što proizvodnju solarne energije izdvaja od svih ostalih sektora u ovom istraživanju je podatak da, na globalnom nivou, žene u radnoj snazi imaju udeo od 40 odsto, što je skoro dva puta više nego u proizvodnji energije iz nafte i gasa, ali i iz vetra.

Proizvodnja energije iz hidroelektrana prošle godine je zapošljavala 2,3 odsto više ljudi nego u 2021. godini, odnosno 2,5 miliona.

Hidroenergetika u proizvodnji globalne energije iz obnovljivih izvora učestvuje trenutno sa 37 odsto, a kapaciteti za proizvodnju ove vrste energije nadmašuju i solarne elektrane i vetroparkove.

Vodeći proizvođači hidro-energije su Kina, Brazil, Kanada i SAD.

U proizvodnji i upotrebi biogoriva prošle godine je radilo 2,5 miliona ljudi, najviše u proizvodnji sirovina za biogoriva.

Osnovne sirovine za pravljenje biogoriva su skrob i šećeri koji se pretvaraju u etanol, kao i ulje od kojeg se proizvodi biodizel.

Dobijaju se uglavnom iz biljnih ulja, životinjskih masti koje preostaju iz fabrika za preradu mesa i od iskorišćenog ulja za prženje.

U poslednjih nekoliko godina tržište biogoriva su karakterisale značajne oscilacije.
 
Posle velikog pada na početku pandemije, u 2021. se vratilo na pretkrizne nivoe sa proizvodnjom od 162 milijarde litara.

Najveću količinu proizvedenih biogoriva činili su bioetanol (106 milijardi litara), biodizel (46 milijardi litara) i hidrotretirano biljno ulje (skoro 10 milijardi litara).

Rast i kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra, koji je prošle godine usporio u odnosu na 2021. za 19 odsto, a u odnosu na rekordnu 2020. za 33 odsto.

Jedine zemlje u kojima su 2022. kapaciteti povećavani kao u prethodne dve godine bile su Švedska i Francuska.

Najveći broj novih vetroelektrana dobila je Kina, a odmah iza nje SAD, Brazil, Velika Britanija, Švedska, Turska, Nemačka, Indija, Francuska i Španija.

Proizvodnja energije iz vetra u 2022. je uposlila 1,4 miliona ljudi.

Najveći broj zaposlenih imala je Azija (55 odsto), zahvaljujući pre svega Kini, sledile su Evropa (29 odsto), Severna i Južna Amerika (16 odsto).

Kako je ukazano, ovakva geografska raspodela mogla bi da se promeni u narednom periodu, jer proizvođači opreme za vetroparkove zbog visokih troškova nastoje da presele deo svoje proizvodnje u zemlje sa nižim zaradama.

Istaknuto je da bi to moglo da podstakne zapošljavanje u tim državama, budući da proizvodnja 1 GW energije u petogodišnjem periodu zahteva oko 130.000 radnika za razvoj, proizvodnju i instalaciju.