Ministarstvo: Klimatske promene oštetile Srbiju za više od 6,8 milijardi evra

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Srbije Sandra Dokić izjavila je danas da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto šteta, dok su na drugom mestu - poplave.

Dokić je, na konferenciji "Dijalog o klimatskim promenama", naglasila da je cilj države da se prilagođavanjem i zelenim inovacijama, odnosno pravljenjem ambijenta koji će podstaći inovacije i ubrzati zelenu transformaciju privrede, dođe do veće otpornosti Srbije na klimatske promene.

"Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa odredbama Zakona o klimatskim promenama, izradilo Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine sa Akcionim planom, koji će biti prvi dokument te vrste u Srbiji", kazala je ona, saopštio je Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).

Prema njenim rečima, cilj ovog Programa je identifikacija uticaja klimatskih promena na sektore koji su najranjiviji, kao i definisanje mera koje će te uticaje smanjiti, ali i obezbeđivanje kapaciteta za poboljšanje pravovremenog informisanja javnosti o klimatskim opasnostima radi povećanja pripremljenosti pojedinca.


U posebnom fokusu skupa u Beogradu bilo je prilagođavanje sektora poljoprivrede, upravljanja vodama i šumarstva na klimatske promene.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Srbije Bojan Vranjković rekao je da to ministarstvo sprovodi mnoge aktivnosti u cilju izgradnje otpornosti na klimatske promene, pre svega u proizvodnji hrane.

"Aktivnosti podrazumevaju i povećanje navodnjavanih površina, unapređenje upravljanja zemljištem i šumama, pripreme i sprovođenje IPARD Mere 4 vezane za sprovođenje agroekoloških mera, rešavanja problema i tretmana otpadnih voda, kontinuirano usklađivanje propisa i uvođenje subvencija koje najviše doprinose adaptaciji na klimatske promene", naveo je Vranjković.

Takođe, razgovaralo se o tome kako obezbediti stabilne izvore finansiranja za inicijative privatnog i javnog sektora koje mogu da ubrzaju prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, odnosno sa linearne na cirkularnu ekonomiju, kako bi domaća preduzeća bila konkurentnija na tržištu Evropske unije (EU) i globalno.

Ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre naveo je da su pripreme za konferenciju COP 28 započete kako bi se održala globalna temperatura znatno ispod 2°C.

"EU je uradila domaći zadatak i ispuniće svoj cilj da do 2030. godine smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto u poređenju sa nivoom iz 1990. godine. Borba sa klimatskim promenama je globalni poduhvat", rekao Žiofre i naglasio da EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende u Srbiji, kako bi pomogla akciju za unapređenje klime i dekarbonizaciju ekonomije.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob naglasila je da su akcija za klimu i održivi razvoj međusobno povezani i da je Srbija napravila ključne korake u usklađivanju nacionalnih prioriteta sa globalnom agendom.

"Kako napredujemo u energetskoj tranziciji, imperativ je da obezbedimo pravičan pomak koji otvara put novim ekonomskim prilikama, posebno u regionima tradicionalno zavisnim od fosilnih goriva. Usvajanje Nacionalnog programa adaptacije na izmenjene klimatske uslove je ključno za nastavak ovog puta. Izazovi postoje, ali smo takođe inspirisani pozitivnim koracima koji predstoje", rekla je Žakob.

Ona je dodala da je borba protiv klimatskih promena zahteva kolektivne napore svih privrednih sektora i Srbija nastavlja da bude ključni igrač u oblikovanju ove globalne posvećenosti.

Očekuje se da će na COP 28 učestvovati delegacije iz 198 zemalja.

Prvi put će biti predstavljen izveštaj o napretku u ostvarenju nacionalnih planova za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se globalni rast temperature zaustavio na 1,5°C.

Dijalog o klimatskim promenama je upotpunila i izložba više od 60 inovacija iz Srbije koje predstavljaju konkretna, praktična rešenja za prelazak na cirkularnu ekonomiju, povećanje energetske efikasnosti, prelazak na obnovljive izvore energije, poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine, kao i za smanjenje energetskog siromaštva.

Događaj je održan uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Srbije, uz pomoć Delegacije EU u Srbiji, vlada Švajcarske, Švedske i Japana, Zelenog klimatskog fonda (GCF) i Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).