Latinoamerički lideri na 'sedištima za katapultiranje', biračima svega dosta

Izgleda kao da vlade zemalja Latinske Amerike sede na "sedištima za katapultiranje" zbog sve nezadovoljnijih birača koji redovno glasaju u korist autsajdera ili neiskusnih kandidata, koji često kasnije s mukom vladaju.

Prošle nedelje u Argentini izbor ultraliberalnog i antisistemskog Havijera Mileija podvlače taj trend iz poslednje decenije u toom regionu, gde suprotstavljanje aktuelnim liderima postaje norma, smatraju analitičari.

"Nema talasa levice ili desnice. Nema jasnog ideološkog trenda. Jednostavno smo svedoci poraza partija na vlasti", objašnjava Ignasio Labaki, profesor latinoameričke politike na Katoličkom univerzitetu Argentine.

Od Čilea do Perua, preko Kolumbije i Ekvadora, birači su odlučili da svrgnu postojeće vlade.

U Brazilu su se 2018. okrenuli krajnje desničarskom autsajderu Žairu Bolsonaru, a 2022. se vratili veteranu levice Luisu Inasiu Luli da Silvi.

Od 2018. jedina vlada koja je ostala na vlasti posle slobodnih izbora je vlada Paragvaja, podvlači Labaki.

Tokom protekle decenije na osam od 10 izbora pobedila je opoziciona stranka, primećuje Gerardo Mank, argentinski profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Južne Kalifornije.

"Birači su jednostavno umorni od svega", kaže on, posebno misleći na Argentinu, gde je Milei imao koristi od talasa gneva zbog godina ekonomskog pada pod dominantnom peronističkom koalicijom.

Iako je ekonomija ključni pokretač ogorčenja birača, mnogi su takođe sve više zabrinuti zbog rastuće nesigurnosti. Nasilje povezano s trgovinom drogom i kriminalnim bandama, koje je nekada pogađalo samo severnu Kolumbiju, sada se širi na nove zemlje, kao što su Čile, Ekvador, čak i istorijski stabilan Urugvaj.

Mileijeva pobeda takođe ilustruje tendenciju odbijanja kandidata iz tradicionalnih partija, pri čemu se birači često opredeljuju za one s nižim rejtingom koje se smatraju "najmanje najgorim".

Međutim, sa samo 38 mesta od koje Milei ima 257 u Donjem domu Parlamenta Argentine, jasno je da će mu izvesno biti teško da sprovede svoj program pošto preuzme dužnost 10. decembra.

Predsednici izabrani na ovoj osnovi često su imali teškoća da se nametnu, ističe Majkl Šifter iz istraživačkog centra Inter-Američki dijalog u Vašingtonu.

U Peruu, predsedništvo Pedra Kastilja, učitelja indijanskog porekla bez političkog iskustva, nije dugo trajalo. On je rekonstruisao svoj kabinet četiri puta za šest meseci i suočio se s višestrukim postupcima opoziva pre no što je zbog pokušaja neustavnog raspuštanja Parlamenta i vladanja dekretom uhapšen decembra prošle godine posle jedva 18 meseci na vlasti.

Čileanac Gabrijel Borić i Kolumbijac Gustavo Petro, ​​izabrani 2021. i 2022. godine, zabeležili su pad popularnosti dok su pokušavali da sprovedu reforme koje su obećali i zbog kojih su izabrani.

Mnogi od nedavno izabranih lidera Latinske Amerike "u stvari nisu nikada ništa vodili", ističe Mank. Havijer Milei "govori o ekonomskoj teoriji, ali vođenje vlade je potpuno drugačije", uverava on, smatrajući da je "lako pobediti na izborima, ali teško vladati".

Analitičari se slažu da su jedine novopridošlice koje su uspele da održe popularnost, meksički predsednici Andres Manuel Lopez Obrador i predsednik Salvadora Najib Bukele, čije su sklonosti opisane kao "populističke". Bukeleov rat protiv bandi doneo mu je ulagivanje kod kuće, a organizacije za ljudska prava kritikuju njegov autoritarizam.

Za Noama Lupua, pomoćnika direktora Latinoameričkog projekta javnog mnjenja, problem sa autsajderima je to što "često rade nešto sasvim drugačije od onoga što su govorili u kampanji". On predviđa da bi Milei mogao biti "odličan primer" tog trenda.