Bugarski parlament konačno verifikovao slanje vojne pomoći Ukrajini
Politika
| Izvor: Beta
| 28.11.2023
|
access_time
12:15
Poslanici bugarskog parlamenta konačno su, nakon četiri meseca oklevanja, ratifikovali međuvladin ugovor sa Ukrajinom koji će omogućiti isporuku vojne pomoći Kijevu, a obim paketa koji će biti upućen u tu zemlju predstavlja jasan indikator da je Sofija konačno promenila stav o ukrajinskoj krizi, prenose mediji.
Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, parlamentarci su prvobitno usvojili odluku bugarske Vlade o tom pitanju još tokom jula, ali je procedura zahtevala i ratifikaciju ugovora između dve Vlade, jer je reč o isporuci naoružanja.
Reč je o 100 rashodovanih oklopnih transportera BTR-60, koji su do sada bili formalno vlasništvo Ministarstva unutrašnjih poslova ali koji nisu bili u upotrebi još od 80-ih godina prošlog veka.
Odluku o njihovom slanju Ukrajini podržala su 152 poslanika vladajuće koalicije, od ukupno 240 deputata u parlamentu.
"Mnogo više od formalne vojne pomoći, koja će svakako olakšati popunu tehnikom pešadijskih bataljona ukrajinske vojske istrošenih u dugotrajnom sukobu sa Rusijom, ta odluka bugarskih parlamentaraca označiće i promenu stava o slanju vojne pomoći Ukrajini uopšte. Naime, zvanična Sofija je do sada bila uzdržana u tom pogledu i jasno je stavljala do znanja da očekuje adekvatnu kompenzaciju od saveznika iz NATO, pre svih SAD, za svako sredstvo koje pošalje na Istok", piše u tekstu.
Posmatrači tog procesa špekulišu da je pozitivna odluka bugarskog parlamenta direktna posledica odluke američkog Stejt departmenta koji je u septembru dozvolio tamošnjoj vojnoj industriji da Bugarskoj prodaju oklopna vozila Strajker.
Bugarski parlament je 9. novembra odobrio kupovinu 183 Strajkera, u raznim konfiguracijama i namenama, a za kupovinu tog novog naoružanja za potrebe Kopnene vojske Sofija je izdvojila oko 1,5 milijardi američkih dolara.
"Nakon što je 'probijen led', postavlja se pitanje da li će Bugarska konačno pristati da u Ukrajinu prebaci i drugu tehniku, koja bi toj zemlji omogućila da nastavi sadašnji tempo sukoba sa Rusijom. Iako je u NATO već 19 godina, Bugarska i dalje koristi dosta nekadašnjeg sovjetskog naoružanja, pa je u tom smislu na visokom mestu liste potencijalnih 'donora' za Ukrajinu", piše u tekstu.
Portal podseća da Bugarska i dalje koristi lovce Mig-29, jurišnike Su-25, tenkove T-72 a da bi Ukrajina vrlo rado preuzela i raketni divizion PVO S-300 PMU, kakav je već ranije stigao iz Slovačke.
Do sada je bugarsko državno rukovodstvo odbijalo razgovor na tu temu jer je procenjeno da za to sredstvo u ovom trenutku ne postoji adekvatna zamena.
Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, parlamentarci su prvobitno usvojili odluku bugarske Vlade o tom pitanju još tokom jula, ali je procedura zahtevala i ratifikaciju ugovora između dve Vlade, jer je reč o isporuci naoružanja.
Reč je o 100 rashodovanih oklopnih transportera BTR-60, koji su do sada bili formalno vlasništvo Ministarstva unutrašnjih poslova ali koji nisu bili u upotrebi još od 80-ih godina prošlog veka.
Odluku o njihovom slanju Ukrajini podržala su 152 poslanika vladajuće koalicije, od ukupno 240 deputata u parlamentu.
"Mnogo više od formalne vojne pomoći, koja će svakako olakšati popunu tehnikom pešadijskih bataljona ukrajinske vojske istrošenih u dugotrajnom sukobu sa Rusijom, ta odluka bugarskih parlamentaraca označiće i promenu stava o slanju vojne pomoći Ukrajini uopšte. Naime, zvanična Sofija je do sada bila uzdržana u tom pogledu i jasno je stavljala do znanja da očekuje adekvatnu kompenzaciju od saveznika iz NATO, pre svih SAD, za svako sredstvo koje pošalje na Istok", piše u tekstu.
Posmatrači tog procesa špekulišu da je pozitivna odluka bugarskog parlamenta direktna posledica odluke američkog Stejt departmenta koji je u septembru dozvolio tamošnjoj vojnoj industriji da Bugarskoj prodaju oklopna vozila Strajker.
Bugarski parlament je 9. novembra odobrio kupovinu 183 Strajkera, u raznim konfiguracijama i namenama, a za kupovinu tog novog naoružanja za potrebe Kopnene vojske Sofija je izdvojila oko 1,5 milijardi američkih dolara.
"Nakon što je 'probijen led', postavlja se pitanje da li će Bugarska konačno pristati da u Ukrajinu prebaci i drugu tehniku, koja bi toj zemlji omogućila da nastavi sadašnji tempo sukoba sa Rusijom. Iako je u NATO već 19 godina, Bugarska i dalje koristi dosta nekadašnjeg sovjetskog naoružanja, pa je u tom smislu na visokom mestu liste potencijalnih 'donora' za Ukrajinu", piše u tekstu.
Portal podseća da Bugarska i dalje koristi lovce Mig-29, jurišnike Su-25, tenkove T-72 a da bi Ukrajina vrlo rado preuzela i raketni divizion PVO S-300 PMU, kakav je već ranije stigao iz Slovačke.
Do sada je bugarsko državno rukovodstvo odbijalo razgovor na tu temu jer je procenjeno da za to sredstvo u ovom trenutku ne postoji adekvatna zamena.
