Dvadesetak zemalja poziva na utrostručenje korišćenja nuklearne energije

Na međunarodnoj konferenciji o klimi COP28 u Dubaiju dvadesetak zemalja, među kojima su SAD, Francuska i Ujedinjeni Arapski Emirati pozvalo je danas u zajedničkoj deklaraciji da se utrostruče kapaciteti nuklearne energije u svetu do 2050. godine, u odnosu na 2020. godinu, da bi se smanjila zavisnost od uglja i gasa.

To je objavio Džon Keri, američki izaslanik za klimu, zajedno sa nekoliko drugih svetskih lidera među kojima su bili i francuski predsednik Emanuel Makron i belgijski premijer Aleksander de Kro.

Međutim, Kina i Rusija, veliki graditelji nuklearnih centrala u svetu nisu bili među potpisnicima tog poziva.

Među potpisnicima su Bugarska, Kanada, Finska, Gana, Mađarska, Japan, Južna Koreja, Moldavija, Mongolija, Maroko, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Švedska, Ukrajina, Češka i Velika Britanija.

U deklaraciji se prepoznaje ključna uloga nuklearne energije u postizanju ugljeničke neutralnosti do 2050. godine i ograničenju povećanja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, navodi se u tekstu. 

"Znamo iz nauke, realnosti činjenica i dokaza da ne možemo dostići ugljeničku neutralnost do 2050. godine bez nuklearne energije", rekao je Džon Keri.

Rumunski predsednik Klaus Johanis objasnio je da nuklearna energija za njegovu zemlju predstavlja "stabilan izvor energije koji doprinosi energetskoj bezbednosti i dekarbonizaciji".

Zemlje potpisnice takođe pozivaju akcionare međunarodnih finansijskih institucija kao što je Svetska banka da uključe nuklearnu energiju u svoje finansiranje.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IEA) Rafel Grosi rekao je da postoje odredbe u nekim međunarodnim kreditnim institucijama koje isključuju nuklearnu energiju, ukazujući da je takav pristup "zastareo".

Oni koji se zalažu za nuklearnu energiju, koja gotovo da ne proizvodi gasove sa efektom staklene bašte, u njoj vide sredstvo bez premca za proizvodnju velike količine čiste energije.

S druge strane neki aktivisti za očuvanje životne okoline ukazuju na rizike od nesrećnih slučajeva, na dugoročno pitanje otpada, kao i na visoke troškove atomske energije.