Puls Evrope: Mlade zanimaju ekologija i studenske razmene
Učesnici današnjeg panela Pulsa Evrope o tome kako se mladi u Srbiji informišu o evropskim temama zaključili su da su najotvoreniji da čitaju o ekologiji, studentskim i srednjoškolskim razmenama i aktivizmu.
Liderka projekta "Puls Evrope – medijske posete EU" Marina Rakić izjavila je na otvaranju panela "Speed dating sa Evropom" da je inicijativa omogućila da oko 236 novinara iz 33 redakcije iz cele Srbije otputuje u 19 zemalja EU i dve zemlje regiona.
"Tako je nastalo oko 400 novinarskih izveštaja o zaštiti životne sredine, ekonomiji, vladavini prava. Na panel diskusiji ćemo preneti neka od saznanja do kojih su učesnici došli tokom poseta dok će tokom speed dating sesije biti omogućeni razgovori sa novinarima-učesnicima medijskih poseta o šest evropskih zemalja", rekla je ona.
Menadžerka društvenih mreža Instituta za medije i različitosti - Zapadni Balkan Marija Jovanović izjavila je da je veća odgovornost na medijima da prilagode način izveštavanja, ali da se u javnosti provlači narativ da mladi ne žele da se informišu.
"Mediji koji imaju nacionalnu frekvenciju imaju još veću odgovornost, javni servisi imaju dužnost da informišu sve građane. Oni su dužni da o temama od javnog značaja izveštavaju jezikom kojim mladi govore", rekla je ona.
Jovanović je dodala da se u javnosti stvara prividna slika da su mladi jedna homogena grupa i da se ne govori dovoljno, a ni prilagođava sadržaj brojnim različitim grupama među njima.
"Mejnstirm mediji površno izveštavaju, mlade žene nisu zastupljene kao ni pripadnici LGBT zajednice, romske zajednice. Sve te grupe zastupljene su svega tri odsto u medijma. Onda mediji, da bi ispravili tu grešku, kada izveštavaju o mladima izveštavaju o ekstremima, ili veoma uspešnim ili neuspešnim i to uglavnom sa nekim eksternim faktorom, kada se nešto desi", rekla je.
Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić je navela da je njihovo istraživanje pokazalo da se u 2023. godini 60 odsto mladih informiše preko interneta, na drugom mestu se nalaze internet portali preko kojih se informiše 36 odsto mladih, dok se preko televizije informiše njih 3,6 odsto, a preko novina 0,7 odsto.
Ona je kazala da je istaživanje "Mladi u medijskom ogledalu 2022." pokazalo da se u tradicionalnim medijima najveći broj sadržaja o mladima, čak 43 odsto, tiče bezbednosti mladih dok se u 40 odsto sadržaja nalazi se negativan kontekst o mladima.
"O ekološkim temama i o tome kako države EU rešavaju ekološke probleme mladi su vrlo otvoreni. Na pitanje pristupanja Srbije u EU dosta emotivno reaguju zbog narativa da je ono uslovljeno priznanjem Kosova. Kada ih pitamo da li teže Istoku ili Zapadu uvek odaberu Istok ali sa druge strane žele da žive u državama EU", kazala je ona.
Novinarka O radija Jelena Božić izjavila je da je taj radio baš nastao sa potrebom i namerom da govori jezikom mladih o sadržaju koji kreiraju mladi.
"Od pandemije su najpopularnije teme bile o mentalnom zdravlju o predrasudama i stereotipima, to se ne priča u tradicionalnim medijima. O sprečavanju nasilja, o ljudskim pričama i ono što je vrlo specifično za mlade a to su festivali, mobilnost i prilike za njih", rekla je ona.
Božić je dodala da mlade jako interesuje i politika, spoljna politika i ostale "teške teme" te da su u emisijama koje njen radio radio pre izbora mladi imali mnogo toga da kažu na te teme, što dokazuje da njih niko ne pita o tome šta misle.
Novinarka "Glasa mladih", omladinske redakcije nedeljnika "Glas Podrinja" Katarina Simić govoreći o svom i iskustvu svojih kolega, kazala je da su u početku pisali samo u novinama, te da su shvatili da su im potrebni veb sajt i Instargram, jer se mladi preko njih više informišu. Ona je kazala da je retko ko čitao tradicionalne medije, da su to uglavnom bili stariji ljudi, kao i da im je trebalo dosta da steknu svoju publiku. Prema njenim rečima, mladi su ih više čitali preko sajta, a teme koje su ih najviše intwresovale su one o mentalnom zdravlju. U drugom delu programa i speed dejting sesije predstavljene su teme o zaštiti životne sredine iz Švedske, urbanom razvoju iz Francuske, obrazovanju i kulturi iz Italije, energetskoj tranziciji iz Portugalije, lokalnom razvoju iz Rumunije i medijima iz Holandije.
Naredne speed dating sesije sa Evropom, planirane za januar i februar 2024, obuhvatiće i druge zemlje EU iz kojih su domaći novinari izveštavali.
