Političari i mediji EU: Pregovori s Ukrajinom politička odluka i poruka Moskvi

Odobrenje vođa Evropske unije za pregovore o prijemu Ukrajine u EU je politička odluka i poruka Moskvi o tome da EU neće odustati od pomoći Kijevu, jer EU želi da utvrdi teritoriju svojih, evropskih vrednosti i međe između demokratije i totalitarizma.

To su prve ocene medija i analitičara u EU koji se nadovezuju na izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Olafa Šolca i još nekih vođa Unije da je to "pravedna i nužna" odluka usmerena i Rusiji.

I Aleksander de Kro, premijer Belgije koja 1. januara preuzima predsedništvo EU, uputio je sličnu poruku, mada je izjavio da će pregovori "trajati godinama, to je veoma dug proces".

Premijer Mađarske Viktor Orban koji nije glasao za "otvaranje vrata" Ukrajini, stavio je do znanja da u postupku pregovaranja ima mnogo mogućnosti da države članice EU stave zamerke i zaustave proces ako ocene da je kandidat zakazao.

Francuski list "Figaro" se pridružuje ocenama da je pokretanja pregovora o članstvu s Ukrajinom i Moldavijom "istorijska odluka" koja svedoči da se "EU polako približava proširenoj Evropi, pružajući se prema sve više hegemonističkoj Rusiji".

Ima i nekih, manje vidljivih upozorenja da je EU svoje kapije Ukrajini, Moldaviji, pa i Gruziji otškrinula "iz čisto geopolitičkih razloga - da bi Ukrajini udahnula malo nade dok je zaglibljena u ratu" -  kako to navodi nemački sajt "Lost in EUrope".

U analizi tog medija se kaže da se ne bi smelo ulaziti u pregovore o prijemu zemlje koja je u ratu, a to važi i za NATO, jer "EU stremi da bude savezništvo mira koji donosi stabilnost i napredak evropskom kontinentu... dok se s Ukrajinom unosi rat".

"Zeleno svetlo" za Ukrajinu i Moldaviju je i "trnovit put, kako to dobro znaju zemlje na Zapadnom Balkanu koje godinama čekaju da taj cilj bude na pomolu", ukazuje italijanski dnevnik "Korijere dela sera".

U osvrtima nisu zaobiđeni ni razlozi za uzdržavanje od podrške pregovorima o prijemu Ukrajine koje je izneo premijer Mađarske Orban kada je, navodi francski poslovni list "Lezeko", upozorio da je "Ukrajina jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu".

Orban je ukazao i na to da "pregovori o proširivanju nisu nikakva teorijska priča, već postupak utemeljen na zaslugama, pravno tačno utvrđen i određen ispunjavanje uslova" za to.

Španski dnevnik "Vangvardija" podseća da će odluka o pokretanju pregovora s Ukrajinom doći na probu već u martu iduće godine, kad ponovo jedinstvenom odlukom mora da se proveri da li je Kijev sproveo neke sada manjkave reforme.

Italijanski list "Republika" ukazuje na ono što su već bile ozbiljne zamerke na mogućnost prijema Ukrajine u EU. To je da bi svi fondovi za subvencionisanje poljoprivrede i finansiranje slabije razvijenih oblasti Unije tad jednostavno bili preusmereni, a reč je o 200 milijardi evra, u oporavak ukrajinske poljoprivrede i te ratom pogođene najsiromašnije zemlje u Evropi s preko 40 miliona stanovnika.

U svim analizama medija i stručnjaka se podvlači da Evropska unija mora da preustroji svoje strukture i institucije da bi bila u stanju da primi nove članice.