Udruženje: Vlada Srbije smanjila proizvođačke cene brašna, a odbija da mlinarima nadoknadi gubitak
Vlada Srbije odbija da nadoknadi gubitak mlinarima od pet dinara po kilogramskom pakovanju brašna za tip 400 i tip 500, iako im je u septembru 2023. godine smanjila proizvođačku cenu za oko 25 dinara, rekao je danas direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije Zdravko Šajatović.
"Vlada Srbije je u septembru prošle godine dopunila uredbu kojom je propisala za oko 25 dinara manje proizvođačke i maloprodajne cene brašna tipa 400 i 500, u pakovanju od kilogram, sa obrazloženjem da je pala cena pšenice", rekao je Šajatović.
Prozvođačka cena kilograma brašna tipa 500 smanjena je sa 65 dinara na 40,90 dinara, a za tip 400 sa 70 dinara, na 45 dinara. Uredba sadrži i kaznene odredbe, a one su zabrana rada mlina od šest meseci do godinu dana i novčane kazne za pravno i odgovorno lice.
Mlinari su zahtev za nadoknadu gubitaka Vladi Srbije uputili u oktobru, intervenisali u novembru i više puta u telefonskim razgovorima sa nadležnima u Ministarstvu poljoprivrede tražili da im se nadoknadi gubitak od ukupno 40 miliona dinara za oktobar, novembar i decembar prošle godine, ali se, kako je rekao Šajatović, taj zahtev ignoriše.
Uskoro će uputiti i zahtev za kompenzaciju za januar i februar, s obzirom da smanjenje cena važi do kraja februara, pod uslovom da se ne produži.
Prema Zakonu o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda "vanredne interventne mere sprovode se radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja, odnosno otklanjanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih značajnim rastom ili padom cena na unutrašnjem ili inostranim tržištima ili drugim događajima i okolnostima koji dovode ili prete da dovedu do značajnih poremećaja na tržištu".
Sredstva za sprovođenje vanrednih interventnih mera obezbeđuju se, kako je navedeno u tom zakonu, u budžetu Srbije.
Mlinari su dužni da mesečno isporuče na tržište tog brašna najmanje 50 odsto, u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Šajatović je rekao da smanjenje cena brašna ima minimalni uticaj na kućni budžet potrošača, a da se preko mlinara vodi socijalna politika, tako što se teraju u gubitke.