Na današnji dan 12. januar
Na današnji dan 12. januara 1976. umrla je engleska književnica Agata Kristi (Agatha Christie), čuvena autorka kriminalističkih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih priča, koje su prodate u dve milijarde primeraka širom sveta i prevedene na više od 50 jezika, a njena drama "Mišolovka", prikazana prvi put 1952, imala je preko 20.000 izvodjenja na londonskom Vest Endu i najduže je izvođena predstava na svetu.
812 - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili su mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, nakon više od decenije rata između Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bio je što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog (800).
1519 - Umro je Maksimilijan I (Maximilian), nemački kralj od 1493. i rimsko-nemački car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemački kraljevi odmah po svom izboru za kralja uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmoćnija dinastija u Evropi.
1628 - Rođen je francuski pisac Šarl Pero (Charles Perrault), autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", koja sadrži širom sveta poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica".
1829 - Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel (Friedrich von Schlegel), najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom (Wilhelm) uređivao je glavni romantičarski časopis "Aneteum". Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu "Lucinda" propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova "Istorija stare i nove književnosti" jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature.
1876 - Rođen je američki pisac Džon Grifit (John Griffith), poznat kao Džek London (Jack), jedan od najčitanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana među kojima su najpoznatiji "Zov divljine" i "Beli očnjak".
1899 - Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler (Mueller), koji se bavio istraživanjem zaštite biljaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovanje DDT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948.
1932 - Heti Karavej (Hattie Caraway), demokrata iz Arkanzasa, je postala prva žena izabrana u Senat SAD.
1953 - Skupština FNR Jugoslavije usvojila je novi ustav. Ukinuto je Veće naroda i formirano Veće proizvodjača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.
1964 - U Zanzibaru je, mesec dana nakon što je zemlja stekla nezavisnost, zbačen s vlasti sultan i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.
1977 - Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda (Daoud), vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu.
1990 - Rumunski predsednik Jon Ilijesku (Ion Iliescu) je saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.
1991 - Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu (George Bush) upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.
1992 - Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija (Bendjedid Chadli) odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa". Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti su se potom prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno je više desetina hiljada Alžiraca.
1993 - Visoki komeserijat UN za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od čega je tri miliona raseljeno i izbeglo s teritorije bivše Jugoslavije.
1996 - Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.
1998 - Devetnaest evropskih država potpisalo je dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.
1998 - U Beogradu je počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza, na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk je trajao šest dana.
2002 - Umro je Sajrus Vens (Cyrus Vance), državni sekretar u administraciji Džimija Kartera (Jimmy Carter), jedan od autora mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu 1993, koji su bosanski Srbi odbili.
2003 - Umro je bivši argentinski vojni diktator, general Leopoldo Galtijeri (Galtieri) koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva.
2005 - Evropski parlament usvojio je prvi Ustav Evropske unije, koji nikada nije zaživeo jer je predlog tog ustava odbačen u Francuskoj i Holandiji. Ustav EU zamenio je "Lisabonski ugovor" koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. nakon ratifikacije u parlamentima zemalja članica EU.
2010 - U razornom zemljotresu koji je pogodio Haiti poginulo je 316.000 ljudi, oko 300.000 je povredjeno, a više od milion ljudi je ostalo bez kuća.
2015 - Avganistan je dobio novu vladu jedinstva tri meseca posle stupanja predsednika Ašrafa Ganija na dužnost i višegodišnje političke napetosti, ekonomske stagnacije i jačanja islamista. Vlada je rezultat višenedeljnih pregovora rivala sa predsedničkih izbora 2014., Ganija I Abdulaha Abdulaha.
2016 - U eksploziji u centru Istanbula poginulo je 10 turista iz Nemačke. Za napad kod Teodosijevog obeliska, 25 metara od Plave džamije i nedaleko od Aje Sofije, najpopularnijih turističkih destinacija u gradu, osumnjičen je jedan Sirijac.
2020 - Advokat Robert Abela izabran je za šefa malteške Laburističke partije, čime je automatski postao i premijer Malte. Dotadašnji premijer Džozef Muskat bio je primoran na ostavku usled optužbe za mešanje u istragu ubistva istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije 2017. godine.
