Sindikati bez jedinstvenog stava oko zapošljavanja stranih radnika
Reprezentativni sindikati u Srbiji nemaju jedinstven stav oko zapošljavanja stranih radnika - u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) smatraju da je to pogrešna politika, a u UGS "Nezavisnost" da oni popunjavaju upražnjena mesta u Srbiji i nisu konkurencija domaćoj radnoj snazi.
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović rekao je danas da vlast vodi pogrešnu politiku, dovođenjem stranih radnika i da će "zbog toga biti plaćena visoka cena".
On je za Betu, komentarišući dolazak više od 50.000 stranih radnika u Srbiju u 2023. godini, rekao da je cilj takve politike da se zadrži niska cena rada kako bi se privlačile strane direktne investicije.
"Broj stranih radnika u Srbiji je i veći od zvaničnog podatka jer radnici dolaze preko stranih agencija za zapošljavanje i ima ih dosta koji rade na crno jer te agencije ne mogu da se kontrolišu. Srbija će zbog takve politike platiti visoku cenu", rekao je Mihajlović.
Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, od 1. januara do 20. decembra 2023. godine strancima je izdato 50.397 radnih dozvola, od čega ruskim državljanima 19.645 (5.375 žena), kineskim 10.198 (1.071 žena), turskim 4.946 (132 žene), indijskim 4.914 (59 žena) i radnicima iz Nepala 1.074 (243 žene).
Ti strani radnici, posebno oni koji rade na crno su, prema rečima Mihajlovića, nelojalna konkurencija domaćim radnicima. Na crno rade, kako je rekao, prema podacima inspekcije i na gradilištu naselja Beograd na vodi.
Dodao je da su uslovi za dolazak i zapošljavanje stranaca u Srbiji dosta liberalizovani od kada je izmenjen Zakon o zapošljavanju stranaca i omogućeno dobijanje jedinstvene dozvole za rad i boravak na tri godine preko veb portala u roku od 15 dana, a da strani radnici ne prolaze potrebnu obuku ili psihološki test.
Do izmene Zakona o zapošljavanju stranaca u Srbiji radnici iz Rusije su morali da se javljaju vlastima u toj zemlji na šest meseci, ali više nemaju tu obavezu, pa je prošle godine bilo registrovano oko 30.000 ruskih firmi u Srbiji.
Mihajlović je rekao da nije protiv zapošljavanja stranaca u Srbiji, ali da bi trebalo uvesti kontrolu i određena pravila, kao i obezbediti im bolje uslove za rad i veća radna prava.
Prema rečima predsednice UGS "Nezavisnost" Čedanke Andrić, objedinjavanje dobijanja radne i boravišne dozvole je usklađivanje sa propisima u zapadnim zemljama.
"Kada se pogleda struktura radnika koji su prošle godine došli u Srbiju, oko 20.000 je došlo iz Rusije, uglavnom se bave informatikom i da bi izbegli rad pod sankcijama u toj zemlji i oni plaćaju porez državi Srbiji. Kineski radnici su vezani za firme iz te zemlje koje rade u Srbiji, a ostatak radnika iz Indije, Turske, Nepala i drugih zemalja su, uglavnom, sa niskom školskom spremom i popunjavaju upražnjena radna mesta i deficitarna zanimanja", rekla je Andrić.
Dodala je da su migracije radnika svuda u svetu i da ne treba biti ksenofobičan već omogućiti tim radnicima dostojanstven rad, zarade i sindikalno organizovanje. I radnici iz Srbije, kako je navela, u stranim zemljama popunjavaju deficitarna zanimanja i treba da imaju zarade za dostojanstven život.
"Sve ankete pokazuju da domaći radnici nisu protiv stranaca i ne vide u njima konkurenciju, već se žale na niske zarade i partijsko zapošljavanje", rekla je Andrić.
Istakla je da "Nezavisnost" traži da se prema stranim radnicima primenjuje Zakon o radu i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i obezbedi im se zarada za dostojanstven život.
Porebna je, prema njenim rečima i pojačana kontrola kako poslodavci, krupni kapital, ne bi zloupotrebljavao njihova prava.
Andrić je rekla da je taj sindikat tražio i da se, radi sprečavanja zloupotreba prava na rad i otpuštanje inostranih radnika, primenjuju kriterijumi iz Zakona o radu koji je krovni propis, a ne iz Zakona o zapošljavanju stranaca, ali da to nije prihvaćeno prilikom njegove izmene.
Teme
Ekonomija
