Renata Pavešković za BETU: Sudija je dužan da brani nezavisnost sudstva
Zamenik predsednika Društva sudija Srbije Renata Pavešković ocenila je da sudijama pripada sloboda da učestvuju u raspravama od javnog interesa, ali i konstatovala da zakonopisac nije objasnio kada njihove aktivnosti vidi kao bavljenje politikom, što ne dopušta.
"Principi, podela vlasti i pluralizam zahtevaju slobodu sudija da učestvuju u raspravama od javnog interesa. Štaviše, kada je nezavisnost sudstva ugrožena, sudije imaju i etičku dužnost da o tome govore i da brane nezavisnost sudstva", rekla je Pavešković, koja je predsednik Osnovnog suda u Velikoj Plani, u razgovoru za Betu.
Naglasila je da je pritom, "važno da ne prelaze dobru meru i da se njihovi nastupi ne shvataju kao politički u očima razumnog posmatrača".
Kad se od sudija očekuje da se uzdržavaju od politike, navela je, misli se na njen uži pojam, koji se "vezuje za polički proces sukoba i posredovanja u državi, najčešće putem izbora", ali "ni kada se to razjasni, nije lako razlučiti do koje mere je sudija vlastan da javno istupi".
Društvo sudija Srbije je, kaže, "oduvek kritikovalo, smatrajući je nedovoljno određenom i preširokom, a stoga i podložnom tumačenju i zloupotrebi" odredbu zakona da sudija, sem što ne može biti član stranke, ne može "politički delovati na drugi način".
"Kao građanin i sudija uživa prava koja su svima garantovana. Pošto obavlja važnu državnu funkciju, koja od njega zahteva nepristrasnost, prava sudije - na slobodu izražavanja, političko udruživanja i slično - mogu biti ograničena", navela je Pavešković, ukazujući da ta "ograničenja ne mogu da budu prekomerna".
Govoreći o problemima čije bi rešavanje značilo i bolje funkcionisanje sudova, ilustrovala je da je, prema podacima iz 2022. godine, bio daleko manji broj sudija od predviđenog i upozorila da će u narednih desetak godina više od 60 odsto sudija otići u penziju.
Objasnila je da je u sudskom sistemu oko 1.600 sudijskih pomoćnika, ali deo odlazi iz raznih razloga - posle više bezuspešnih pokušaja konkurisanja za sudijsku funkciju, nisu zainteresovani, ili nisu dovoljno obučeni da bi ih izabrali za sudije.
Takođe i da je pravilnikom utvrđen veoma mali broj pripravnika koji zasnivaju radni odnos u sudovima, pa je većina mladih primorana da volontira za vreme pripravničkog staža u trajanju od 2 godine, što, mnogi nisu u mogućnosti da sebi priušte.
"U manjim sredinama je još izrazitiji problem, većina mladih ne želi da se vrati u njih već ostaje u gradovima gde studiraju. Sve manje mladih se opredeljuje za sudijski posao i zbog neadekvatne plate, posebno u osnovnim sudovima, u odnosu na težinu i odgovornost posla", navela je Pavešković.
Konstatovala je da se ništa nije promenilo ni u pogledi opterećenosti sudija, što se posebno odnosi na preopterećenost u Beogradu, Novom Sadu i drugim većim centrima.
Prema njenim rečima, potrebno je povećati broj osnovnih sudova na teritoriji Beograda, ali i ustanoviti jasne kriterijume za osnivanje i postojanje sudova na celoj teritoriji Srbije, takođe i razmotriti mrežu prekršajnih sudova.
Na pitanje da li je sudiji teže da zadrži objektivnost u sredini gde je veća mogućnost da neposredno ili posredno poznaje učesnike postupka i izaziva veću pažnju sredine, nego u milionskom gradu, odgovorila je da je "sudija slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanja činjenica, primeni prava i dužan je da svoju odluku donese na takav način, bez obzira ko su stranke u postupku".
"Ako smatra da postoje razlozi zbog kojih nije u mogućnosti da tako postupi, procesni zakoni predviđaju mogućnost izuzimanja od postupanja u konkretnom predmetu i tada o tome obaveštava predsednika suda koji donisi odluku o izuzeću. U tom smislu mislim da ne postoji razlika između većih i manjih sredina", rekla je Pavešković.
