Unikredit banka: Centralna i Istočna Evropa regioni rasta
"Stope rasta u regionu CIE su blizu potencijala, dok je u zapadnoj Evropi, sa 0,5 odsto, ispod potencijala", rekao je Dan Buksa, glavni ekonomista Unikredita tokom Foruma Centralne i Istočne Evrope održanog u Beču.
Unikredit je vodeći sponzor događaja koji je privukao 1.200 učesnika iz 45 zemalja.
Prema najnovijem Kvartalnom izveštaju Unikredita za Centralnu i Istočnu Evropu pod nazivom "Godina ključnih izbora", predstavljenog na Forumu, privatna potrošnja će verovatno predvoditi oporavak rasta u CIE, podržana bržim rastom realnih plata, povećanim zaduživanjem uz niže kamatne stope i pozitivnim efektom izazvanim rastom cena nekretnina.
Očekuje se da će kapitalni rashodi i izvoz doprineti rastu najranije od drugog polugodišta 2024. godine.
Ekonomisti Unikredita vide budžetske deficite ispod tri odsto BDP-a u 2024-25. godini u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj i Srbiji, uz negativne fiskalne impulse u većini zemalja CIE regiona. Veruju da će fiskalno prilagođavanje biti usporeno zbog gustog rasporeda izbora.
"Očekujemo da će pro-EU stranke osvojiti većinu mesta u Evropskom parlamentu u EU-CIE regionu, pri čemu će Poljska predvoditi obnovljenu grupu EU-CIE koja će zagovarati dublju ekonomsku i političku integraciju u Evropi", istakli su ekonomisti u Kvartalnom izveštaju za Centralnu i Istočnu Evropu.
Dodaju da će izbori u 2024-25. godini biti poslednji pre nego što će političari regiona CIE morati da se suoče s demografskim i ekonomskim izazovima.
Navedeno je da su među glavnim odlukama koje treba doneti u regionu CIE uvođenje evra u Bugarskoj 2025. ili 2026. godine, zatim brži pregovori o proširenju između EU, Zapadnog Balkana, Moldavije i Ukrajine, uspostavljanje geopolitičkog značaja Poljske i Rumunije i pružanje veće podrške Ukrajini.
Ekonomisti vide glavne rizike u daljem populističkom zaokretu vodećih stranaka, smanjenju rejtinga, slaboj stranoj potražnji koja vodi recesiji.
U takvom makroekonomskom i geopolitičkom scenariju, Centralna i Istočna Evropa i dalje su pokretači rasta i za Unikredit.
"Ova regija ostaje strateški važna za Unikredit, a naš plan je da nastavimo da rastemo ubrzanim tempom, koristeći naše snažne lokalne timove i znanje, kao i globalnu ekspertizu", kazala je direktorka za Centralnu i Istočnu Evropu u Unikredit grupi Teodora Petkova.
Centralna i Istočna Evropa imaju udeo od 33 odsto u ukupnim kreditima Unikredit-a, sa 31 odsto ukupnih depozita i 30 odsto ukupnih prihoda grupe, na osnovu finansijskih rezultata za devet meseci 2023. godine.
"Klijenti su u središtu svega što radimo, pružamo im neuporediv geografski pristup sa 10 vodećih banaka, sa kojima smo u Austriji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj lideri na tržištu, dok smo u Bugarskoj treći po redu", rekla je Petkova.
To čini Unikredit drugom najvećom grupom u CIE prema aktivi, sa iznosom od 236 milijardi evra, uključujući Alfa (Alpha) banku u Rumuniji, prema podacima za devet meseci 2023. godine.
Petkova očekuje snažan uzlazni trend u usvajanju digitalnih tehnologija, što Unikredit podržava kroz kontinuirana ulaganja u informaciono-komunikacione tehnologije.
Ona je navela da su oko 60 odsto klijenata u regionu već korisnici mobilnih uređaja (za devet meseci 2023.), u odnosu na 53 odsto u 2022. godini. Digitalna prodaja u Centralnoj Evropi skoro se udvostručila na godišnjem nivou i povećala na 50 odsto od ukupnih prodaja u Istočnoj Evropi.
U međunarodnim plaćanjima Unikredit obrađuje više od 20 odsto transakcija koje potiču iz regiona Srednje i Istočne Evrope, s konstantnim trendom rasta. Više od 95 odsto ukupnih plaćanja naručuje se putem digitalnih kanala.
"Unikredit je nesumnjivo banka koja je prvi izbor za međunarodne kompanije. Dve od tri najbolje međunarodne kompanije su naši klijenti", rekla je Petkova.
Dodala je da Unikredit sa 2,3 milijarde zelenih kredita i 1,1 milijardom socijalnih kredita za devet meseci 2023. godine u Centralnoj i Istočnoj Evropi predvodi svojim primerom i podržava zelenu i socijalnu tranziciju klijenata.
Teme
Ekonomija
