Istraživanje Erste grupe: Pad kamatnih stopa se očekuje u drugom kvartalu 2024. godine
"S obzirom na neizvesnosti u pogledu inflacije i ekonomskog trenda, očekivanja na tržištima formiraju se na nesigurnim osnovama. Uz odložene efekte prethodnog rasta kamatnih stopa i manje ekspanzivne fiskalne politike, ekonomski oporavak postaje ključna tema, dok centralne banke, poput ECB, razmatraju strategije upravljanja likvidnošću i potencijalna smanjenja kamatnih stopa", navela je Erste grupa povodom objave rezultata istraživanja o kretanju kamatnih stopa u ovoj godini.
Istaknuto je da tržište u evrozoni već uzima u obzir prva očekivana smanjenja kamata u drugom kvartalu. Analitičari Erste grupe smatraju da će, odloženi efekti prethodnog porasta kamatnih stopa od 2022. godine i manje ekspanzivne fiskalne politike, negativno uticati na ekonomije.
Istovremeno, kako je procenjeno, porast realnih zarada poboljšaće kupovnu moć domaćinstava.
"Iako se ekonomija suočava sa slabostima i opadajućom stopom inflacije, Evropska centralna banka pretpostavlja da će ove godine doći do ekonomskog oporavka. Mada postoji rizik da bi kompanije mogle preneti povećanja zarada na potrošače, što bi moglo usporiti borbu protiv inflacije, trenutni podaci kojima Erste grupa raspolaže ukazuju na to da ECB nije ozbiljno zabrinuta. Trend usporavanja rasta zarada već se manifestovao u drugom i trećem kvartalu, a mesečni pokazatelji sugerišu nastavak tog trenda i u četvrtom kvartalu", rezultati su istraživanja.
Takođe, procenjeno je da bi napredak u smanjenju bazne inflacije, a naročito cena usluga, mogao da bude sporiji.
Odbor guvernera ECB stoga tek treba da načelno otvori vrata za smanjenja kamatnih stopa na martovskoj sednici, a da o prvom smanjenju stopa odlučuje tek u junu. Očekuje se dodatno smanjenje u septembru, nakon čega bi usledila još dva smanjenja kamatnih stopa za po 25 baznih poena do kraja godine, odnosno, za ukupno 100 poena ove godine.
Proračuni Erste grupe pokazuju da će porast kamatnih troškova tokom 2024. godine nastaviti da dodatno opterećuje dužnike, ali i da će obim tog opterećenja znatno varirati.
"Važno je uzeti u obzir ne samo porast kamatnih stopa, već i porast prihoda dužnika, u znatnoj meri zbog visoke inflacije, čiji će efekat biti ublažen. Države bi trebalo da budu u stanju da finansiraju veća opterećenja, a to za domaćinstva prvenstveno znači nove kredite. U sektoru privrede, sa druge strane, finansiranje duga predstavlja konstantu i stoga mora stalno da se obnavlja", navela je Erste grupa.