AHK: Privreda pokreće dekarbonizaciju Srbije

Transformacija u zeleno poslovanje, odnosno dekarbonizacija, prilika je da se Srbija pozicionira kao investiciona destinacija bliska Evropskoj uniji i kao inovativni partner koji proaktivno pristupa i radi na velikim izazovima u vezi sa klimatskim promenama, poručili su danas predstavnici nemačkih i srpskih kompanija na okruglom stolu "(Un)ready for the green future".

"Dok se suočavamo sa složenostima savremenog poslovnog okruženja, održivost je postala ključna za uspeh, a transformacija u održivo poslovanje sa svim izazovima koje donosi, predstavlja imperativ za budućnost. Naša Komora, sa dubokom predanošću Zelenoj agendi, veruje da Srbija može biti konkurentna u održivim poslovnim praksama", istakao je predsednik Nemačko-srpske privredne komore (AHK) Milan Grujić, navedeno je u saopštenju.

On je naglasio da upravo merenje karbonskog otiska pomaže kompanijama i pojedincima da bolje razumeju i smanje uticaj aktivnosti na klimatske promene.

"Kada koristimo digitalne alatke za to, na primer putem sistema Catena-X, možemo ne samo da merimo karbonski otisak, već možemo da učinimo celokupan lanac snabdevanja efikasnijim, povezivanjem sa partnerskim podacima. Sa velikim zadovoljstvom ističem da je prva u nizu zelenih inicijativa Komore današnji niskougljenični događaj, u čemu smo slobodno mogu reći pioniri u Srbiji", poručio je predsednik AHK.

On je naveo da okrugli sto nije samo prilika za razmenu ideja, već i prvi korak u merenju uticaja privrednih aktivnosti na životnu sredinu i smanjenju CO2 emisija.

"Krajnji cilj jeste podizanje svesti na temu kako smanjiti karbonski otisak, ali i kako trajno inicirati promene određenih potrošačkih navika u Srbiji zarad manjeg opterećenja energetskog sistema, održivog poslovanja i održive, zdrave planete", zaključio je Grujić.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad poručila je da su, ukoliko neke države želi da ostane ekonomski konkurentne, zelena tranzicija i dekarbonizacija industrije od najvećeg značaja.

Istovremeno, kako je naglasila, ovaj proces mora biti socijalno inkluzivan i ekonomski održiv.

"Stoga Nemačka, kao najveći bilateralni donator, u velikoj meri ulaže u ovu oblast i to kroz znanje i finansijsku podršku", istakla je Konrad.

Savetnik za zelenu energiju ministarstva rudarstva i energetike Rade Mrdak je istakao da su vlada Srbije i resorno ministarstvo posvećeni ciljevima održivog razvoja i zelenoj tranziciji.

"Pripremili smo Integrisani nacionalni i energetski plan u kome smo definisali ambiciozne, ali ostvarive ciljeve u oblasti OIE. Želimo da imamo 45 odsto struje iz OIE u 2030", rekao je on.

Podsetio je da su aukcije koje su organizovale prošle godine aktivirale izgradnju više od 700 MW novih zelenih kapaciteta.

"Međutim, da bismo imali više OIE u sistemu, a da ne ugrozimo siguran sistem, potrebne su nam reverzibilne hidro elektrane, baterije i zeleni vodonik, na čemu aktivno radimo. To će nam omogućiti da se krećemo ka zelenoj budućnosti i da imamo siguran sistem za snabdevanje građana strujom", poručio je Mrdak.

Direktor kancelarije Nemačke razvojne banke KfW u Beogradu Karsten Zandhof je rekao da će Zelena agenda biti uspešna i široko prihvaćena samo ako donese stvarne i opipljive koristi ljudima i ekonomiji.

Rukovodilac sektora za energetiku i životnu sredinu Udruženja nemačkih industrijskih i trgovinskih komora (DIHK) Sebastijan Bolaj je podsetio da su politički ciljevi ka klimatskoj neutralnosti postavljeni u Nemačkoj i EU.

"Sada su kompanijama potrebni odgovarajući propisi kako bi investirale u zelenu transformaciju", poručio je Bolaj.

Tokom Okruglog stola, kompanije DEKRA, E-reciklaža,  Fischer automotive KD, Green Energy 360,  Hyatt Regency Belgrade, M & M Militzer & Münch Transport &Logistics, Mercedes Benz, Milšped, MTU, MT-Komex, ProCredit Bank, Siemens Srbija, Telekom Srbija i VF Holding predstavile su svoja znanja iz oblasti transformacije u održivo poslovanje.