Turska 'menjala' članstvo Švedske u NATO za nove F-16 avione, ali je F-35 i dalje nedostižan

Američki predsednik Džozef Bajden uputio je pismo Kongresu u kojem je naveo da je spreman da odobri Lokid Martinu prodaju novih višenamenskih aviona F-16 Turskoj, nakon što je ta zemlja konačno izrazila spremnost da prihvati članstvo Švedske u NATO.

Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, Bajden je naveo da smatra da bi Kongres trebalo da "bez odlaganja" odobri prodaju novih i modernizaciju postojećih turskih "šesnaestica", u poslu čija se ukupna vrednost procenjuje na čak 20 milijardi dolara.

Reč je o poslu koji je postao moguć nakon što je Turska, nakon 20 meseci odlaganja, u svom parlamentu ratifikovala aplikaciju Švedske za prijem u NATO, na koju se ta tradicionalno neutralna zemlja odlučila posle invazije Rusije na Ukrajinu, pre dve godine.

Dosadašnje tursko oklevanje po tom pitanju bilo je glavna prepreka da se omogući posao sa Lokid Martinom, a američki kongresmeni su u više navrata jasno stavili do znanja da će, pre konačne odluke, tražiti da vide potpis turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na zahtevu Švedske za prijem u NATO.

Turska je još u oktobru 2021. godine zatražila modernizaciju 79 postojećih letelica i nabavku novih aviona F-16 od Lokid Martina, u ukupnom iznosu od 20 milijardi dolara.

Ipak, to se nije desilo, jer je ponašanje turskog predsednika Erdogana na Zapadu često doživljavano kao nelojalno prema NATO.

Kao glavne zamerke Erdoganu pominjao se odnos prema Moskvi, ruskom upadu u Ukrajinu ali i podrška azerbejdžanskoj vojsci u napadu na Nagorno-Karabah, spornu teritoriju u kojoj je živelo većinsko jermensko stanovništvo.

Takođe je bilo sporno delovanje Turske po pitanju sirijske krize, gde su na meti turske avijacije često bili Kurdi, koji su američki saveznici u borbi protiv snaga Islamske države.

Nakon što su, na početku rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, Finska i Švedska zatražile prijem u NATO, zvanična Ankara usprotivila se toj ideju u slučaju zvaničnog Stokholma, jer smatra da je ta zemlje previše popustljiva prema grupama koje Erdogan smatra bezbednosnom pretnjom. Reč je ne samo o kurdskim militantima već i o raznim političkim protivnicima aktuelnog turskog režima.

Nakon što je pozitivno rešeno pitanje aviona F-16, ostaje da se vidi kako će Ankara ispuniti svoj davnašnji san da nabavi višenamenske avione F-35, kao i da se uključi u proces proizvodnje te sofisticirane letelice, od čega se očekivao prihod od čak devet milijardi dolara.

U jednom momentu Turska je bila značajan kooperant u procesu proizvodnje F-35, za šta je Ankara platila 1,25 milijardi dolara. Čak je obznanjen i završetak proizvodnje prvih šest aviona tog tipa za Tursku, ali oni su naknadno konzervirani i nikada nisu isporučeni, niti je novac vraćen.

"Nije tajna da je glavna prepreka nastavku saradnje na programu F-35 sa SAD politička bliskost Erdogana sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a svi planovi su zapečaćeni za duže vreme kada je Turska krajem prošle decenije kupila od Moskve nekoliko diviziona raketnog sistema PVO S-400, za ukupno dve i po milijarde dolara", piše taj portal.