Bela čaplja: Zaštitimo močvare Beograda od industrijalizacije
Udruženje “Bela Čaplja” obeležilo je Međunarodni dan vlažnih staništa predstavljanjem inicijative za razvoj i zaštitu od urbanizacije tih beogradskih područja okupljanjem u Dunavskom parku.
Močvare Reva i Beljarica na levoj obali Dunava su jedina dva vlažna staništa u gradskim sredinama I organizacije za očuvanje prirode upozoravaju da grad ne treba da urbanizuje i industrijalizuje ta područja bogatog biodiverziteta i značajna za dobrobit i zdravlje građana.
Zastupnica Udruženja “Bela Čaplja” Ana Džakić je tokom okupljanja kraj močvare Reva rekla za Betu da u urbanističkom planu grada Beograda i dalje stoji namera da se od tog reona napravi industrijska zona.
“Ova močvarna staništa imaju veliku ulogu da nas brane od poplava, zato što su oni kao sunđeri, upijaju višak vode. Ili pri visokom vodostaju ili pri obilnim padavinama, voda se širi ovim staništima i na taj način usporava, kazala je Džakić.
Ona dodaje da , sa stanovišta borbe protiv klimatskih promena, močvare predstavljaju najveće i najefikasnije filtere ugljenika, one čiste vazduh od gasova koji stvaraju efekat staklene bašte duplo više od šuma.
“Mnogo bi štete nanelo kada bi se ovakvo područje uništilo. Korist može da donese samo pojedincima koji imaju određeni interes, a štetu svim građanima”, rekla je Džakić.
Doktor biologije i nekadašnji radnik Instituta Vinča Miroslav Demajo rekao je da urbanisti u Srbiji ne prate savremene tokove struke u kojima se vodi računa o ekološkim aspektima, dodajući da se o tome najmanje računa vodi u Beogradu.
“U svetu se na više mesta, poput Arizone i Indije, nivoi podzemnih voda godišnje spuštaju za drastičnih 32 centrimetra. Ova mokra područja pomažu da se održava nivo voda pod zemljom. Takođe su važna zbog prečišćavanja voda, a da ne pričam o značaju tih voda bez kojih ribe ne bi mogle da se mreste i ceo biodiverzitet od toga zavisi” izjavio je Demajo.
Okupljeni su imali prilike da od organizatora i prijatelja udruženja čuju više o životnjiskim vrstama na ovom staništu i upoznaju se sa inicijativom da se park razvija i okuplja zainteresovane građane, naučne zajednice i umetnike.
Jedini profesionalni sokolar u Srbiji Hani Girgis navodi da je Reva, skriveni dragulj dunavske obale , stanište najvećeg orla u Evropi, belorepana. Istakao je I da sve više ljudi iz različitih delova Beograda, posećuje Dunavski park.
“Dunavski park je jedan od retkih mesta nadomak Beograda, gde možete videti jak biodiverzitet. Organizacija “Bela Čaplja” dugi niz godina se trudi da zaštiti ovo područje. Ovo jeste jedno prirodno blago i to polako Beograđani i shvataju, pošto vidimo da sve više i više ima ljudi sa desne strane Dunava, koji dolaze iz centra grada da šetaju. Dosta ljudi kaže da nisu znali ni maštali da ovakva prirodna lepota može biti u Beogradu.”, izjavio je Girgis.
Prema najnovijem izveštaju Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF) u poslednjih 45 godina isušena je jedna trećina vlažnih staništa poput bara, močvara, tresetišta i poplavnih šuma, zbog čega je za usporavanje globalnog zagrevanja neophodno njihovo obnavljanje.
Močvarna staništa su najviše pogođena pa je kao posledica ljudske aktivnosti za potrebe poljoprivrede i izgradnje do sada uništeno 90 odsto tih površina.
Prilog: Beta/Relja Pekić
Teme
Prijavite se na newsletter Zelene Srbije
Životna sredina
play_arrow
