Komadi gvožđa sa Ajfelove kule na olimpijskim medaljama u Parizu
U svaku zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju koju će nositi sportisti na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu, biće umetnut šestougaoni polirani komadi gvožđa uzeti sa Ajfelove kule.
Ti komadići težine su 18 grama i isečeni su sa nosača ili drugih delova koji su zamenjeni tokom renoviranja Ajfelove kule i pohranjeni na čuvanje.
"Koncept je usvojen nakon nekoliko diskusija. Shvatili smo da postoji jedan simbol poznat širom sveta, a to je Ajfelova kula. Zapitali smo se da li je moguće dobiti njen deo da se umetne u medalju. Kompanija se složila i san je postao stvarnost. Zaista je tu malo metala sa Ajfelove kule", rekao je šef dizajna u Organizacionom komitetu Joakim Ronsan.
Sa njih je skinuta boja, uglačani su, lakirani i umetnuti u medalje, na kojima je oznaka "Pariz 2024". Ma medaljama je i logo Igara koji izgleda kao plamen ili kao lice žene sa modernom bob frizurom. Takođe, utisnuto je i pet olimpijskih prstenova.
Oko gvožđa su diskovi od zlata, srebra i bronze, naborani da reflektuju svetlost čineći da medalje sijaju. Organizatori su naveli da je metal sav recikliran, a ne novo iskopan.
Za medalje na Paraolimpijskim igrama, od 28. avgusta do 8. septembra, utisnut je paraolimpijski logo.
Šestougaoni oblik predstavlja Francusku, pošto Francuzi nekada svoju zemlju nazivaju "L'Hexagone", zbog njenog oblika.
Biće napravljeno 5.084 medalja, oko 2.600 za Olimpijske igre i 2400 za Paraolimpijske, verovatno više nego što je potrebno. Neke će biti sačuvane u slučaju da bude preraspodele posle Igara, a neke će biti poslate u muzeje. Ostali rezervni delovi mogu biti uništeni.
Zlatne medalje su teške 529 grama, napravljene su od srebra i obložene sa šest grama zlata. Srebrne su teške 525 grama, a bronzane 455 grama i predstavljaju leguru bakra, kalaja i cinka.
Medalje su prečnika 85 milimetara i debljine 9,2 milimetara.
Organizatori nisu naveli novčanu vrednost medalje.
Olimpijske igre održaće se od 26. jula do 11. avgusta.
