CEP: Pitanje da li Beograd želi da u celosti implementira Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa
Pitanje je da li Beograd uopšte želi da u celosti implementira Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, rekao je danas na predstavljanju analize Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Miloš Pavković iz Centra za evropske politike (CEP).
"Četiri su bitna izazova za Srbiju koja smo mapirali u implementaciji Sporazuma o normalizaciji. Prvi je to da li Srbija uopšte želi da implementira sporazume u celosti, a vodili smo se izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučiča, direktora Kancelariji za Kosovo, premijerke i ministra spoljnih poslova", kazao je on u Medija centru u Beogradu.
Pavković je naveo da, pre svega, sporazum u Ohridu nije potpisan što implicira da Vlada Srbije ima strategiju da od toga napravi politički sporazum, a ne pravni, i da time šalje poruku javnom mnjenju kako bi ublažila reakcije.
Drugi izazov je to što "Beograd čak demantuje mogućnost postojanja diplomatske misije Prištine", a treći je to što Kosovo ključnom tačkom sporazuma smatra svoje članstvo u međunarodnim organizacijama.
"Četvrti izazov je priznavanje nacionalnih simbola i tu mislim da je učinjen korak napred priznavanjem registarskih tablica volzila od strane Srbije, ali sa ostalim simbolima će biti problem jer njihovo priznavanje daje utisak da je priznata i državnost", kazao je Pavković.
U preporukama za rešavanje tih izazova CEP navodi da je glavno posvetiti se implementaciji sporazuma u celosti i to principom parafiranja, potpisivanja i ratifikacije sporazuma.
"Treba da se izmeni i pregovarački okvir za pristupanje EU što su Evropska komisija (EK) i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) već predložile Savetu Evropske unije. Time obaveze Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i njegov Implementacioni aneks, koji je usaglašen prošlog marta u Ohridu, formalno postaju sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije", kazao je on.
Druga mera za prevazilaženje izazova bila bi definisanje rokova za implementaciju sporazuma, a treća bi bila kontinuirana i jasna podrška zvaničnika EU implementaciji sporazuma, naveo je Pavković.
Analiza je predstavljena je u okviru projekta "Podrška praćenju napretka u Poglavlju 35" pretpristupnih pregovora Srbije i EU, koji realizuje InTER, a finansijski podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole "Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji - Europe ASAP".