Sinhua: Si Đinping, čovek od kulture
Od kako je objavljena „Si Đinpingova misao o kulturi“ u oktobru 2023. godine reč „kultura“ uživa sve veću popularnost širom Kine.
Idući u susret Kineskoj novoj godini, čitava zemlja je zauzeta organizovanjem različitih kulturnih događaja ne bi li se uklopila u i prgrlila ovaj trend, piše agencija Sinhua.
Jedan muzej u istočnoj provinciji Džeđijang oduševljava turiste scenama iz svakodnevnog života od pre 8000 godina oživljenim zahvaljujući tehnologiji proširene stvarnosti (augmneted reality). Posetioci muzeja u severozapadnoj provinciji Šansi imaju priliku da probaju tradicionalne kulinarske poslastice opisane u drevnim kineskim pesmama.
U međuvremenu u Pekingu, nakon neverovatnog uspeha filma „Lutajuća zemlja“ i u želji da publici ponude alternativu holivudskim naučno-fantastilčnim filmovima, članovi novoosnovane komisije za naučno-fantastični film pripremaju novi blokbaster.
Na januarskom sastanku o javnoj komunikaciji pozdravljena je Sijeva misao o kulturi jer, kako se navodi, „pruža čvrste ideološke garancije, moćnu inspiraciju i povoljne uslove iz domena kulture da Kinu učine jačom zemljom i podmlade kinesku naciju na svim nivoima“.
Komunistička partija Kine (KPK), nastala pre više od veka zahvaljujući Novom kulturnom pokretu i širenju marksizma čitavom zemljom, oduvek se ponosila svojim kulturnim temeljima. Danas, pod Sijevim vođstvom, Partija se oslanja na kulturu kako bi unapredila svoje rukovođenje i pokrenula modernizaciju Kine.
LJUBITELJ KULTURE
Si, rođen 1953, potiče iz porodice revolucionara. Kao dete, bio je veoma inspirisan kineskom tradicionalnom kulturom. Kaže da nikad neće zaboraviti priču o Jue Feiju koju mu je majka ispričala. Jue je bio rodoljubivi vojskovođa iz 12. veka kome je majka na leđima istetovirala „služi [svojoj] zemlji s potpunom predanošću“ – frazu koja u konfučijanstvu oličava pojam „džong“ ili „privrženost“. Si je sebi postavio za životni cilj da se vodi ovim geslom.
Kao svoj omiljeni hobi, Si navodi čitanje. Njegovi nastavnici ga pamte kao izuzetnog učenika i strastvenog čitaoca klasične književnosti, pri čemu mu je slavni pesnik iz dinastije Tang (618-907) Du Fu bio naročito drag.
Krajem 1960-ih, kao „obrazovani omladinac“, Si je poslat iz Pekinga u malo selo Liangđahe u provinciji Šansi na Kineskom lesnom platou, da se bavi teškim seoskim poslovima. Dovukavši sa sobom čitavu kutiju knjiga, Si se u selu upustio u pravu čitalačku avanturu, izučavajući sve od kineskih književnih remek-dela, preko Šekspira i Tolstoja, pa do Mao Cedungovog govora „Služiti narodu“ i Marksovog „Kapitala“.
Nekih 40 godina kasnije, čovek koji je u pećinskoj nastambi pod prigušenim svetlom kerozinske lampe nekada čitao do kasno u noć, staće na podijum u sedištu UNESKA i kao predsednik Kine podeliti svoje poglede na kulturu i civilizaciju. Prema navodima medija, tom prilikom kineski predsednik „se pozivao na poznate pesnike i pisce kako bi istakao dugu istoriju svoje zemlje i važnost kulturne raznolikosti“.
Si Liangđahe naziva „fakultetom“ koji ga je naučio kineskim tradicionalnim vrlinama. Za tih sedam godina provedenih u selu, Si je iskusio teške životne uslove, deleći i poslove i obroke sa siromašnim meštanima. Živo se seća velikodušnosti seljana koji su sa njim podelili kako važne lekcije o životu i radu, tako i ono malo materijalnog što su imali.
Uzvratio im je istom merom - ljubaznošću. Svoje obroke je delio s gladnima, rezervni par cipela je dao mladom bosom seljaninu, kapu nekom ko nije imao svoju imao po hladnom danu, a knjige i sveske je nesebično darivao onima koji su voleli da čitaju i uče. Želeći da pohvale mladića, seljani su se koristili terminom „ren ji“ ili „dobroćudnost i pravednost“ koji predstavlja najviši standard tradicionalne moralne ispravnosti.
Farmer Liang Juđin, sada u svojim 70-tim, seća se svojih četiri nenajavljenih poseta Siju pošto je on napustio Liangđahe. Si, tada već visoki zvaničnik, svaki put je ugostio Lianga u svom domu i zajedno su jeli obroke koje je pripremila Sijeva žena, Peng Lijuan. Liang je Siju doneo proso, bundeve i slatki krompir, a zauzvrat, Si je ponudio seljanina čajem i pecivom. „Pitao me je za svaku porodicu u selu“, kaže Liang.
Si je 1982. postavljen za zamenika šefa, a zatim i šefa Partije u Džengdingu, istorijskom okrugu provincije Hebej. Otkrivši na svom radnom mestu dva drevna drveta bagrema naredio je da se njihova starost utvrdi, a pošto je to učinjeno da se oko stabala postavi zaštitna ograda. Takođe je pokrenuo i sveobuhvatno istraživanje kulturnih starina okruga i time započeo holističke napore za očuvanje kulturnih dobara.
Sijeva strast za istorijom i kulturom išla je toliko duboko da je u jednom trenutku ozbiljno razmišljao da se bavi arheologijom; međutim, ta njegova interesovanja prevazilazila su puku ličnu fascinaciju.
U razgovorima sa zvaničnicima i stranim prijateljima, on se često poziva na jednu drevnu kinesku poslovicu zalažući se da se istorija koristi kao kompas za navigiranje kroz postojeće i buduće poduhvate. Veruje da je izvlačenje pouka iz predanja ključno za donošenje političkih odluka.
Arheološke ruševine Liangdžu u provinciji Džeđang, sada na Uneskovoj listi svetske baštine, početkom 2000-tih bile su okružene rudarskim kopovima. Prevelika količina industrijske prašine i zvučno zagađenje pretvorili su celu oblast, po rečima Điang Veidong, zvaničnik aodbora za upravljanje nalazištem, „u nešto nalik ratnoj zoni“.
U julu 2003. godine, čim je saznao kakva je situacija u Liangdžuu, Si, tada na poziciji šefa Partije Džeđanga, odmah je naredio zatvaranje rudnika. I u narednim decenijama ostaće posvećen ovom lokalitetu. Kada su arheolozi potvrdili značaj dotičnih ruševina kao svedočanstva o 5000 godina kineske civilizacije, Si je izdao detaljna uputstva za njihovu zaštitu. Nalazište je čak, u svom obraćanju prilikom otvaranja Foruma u Langdžuu prošle godine, nazvao i blagom svetskih civilizacija.
Otkako je 2012. stupio na čelo Partije, postavši generalni sekretar Centralnog komiteta KPK-a, Si je izdao preko 170 značajnih uputstava koja se odnose na kulturne relikvije, arheologiju i nematerijalno kulturno nasleđe. Pored ostalog sproveo je preko 100 inspekcija istorijskih i kulturnih lokaliteta.
Si takođe gaji i veoma duboku ljubav prema „crvenoj kulturi“. Tokom godina, obišao je skoro svako mesto od značaja za ključna poglavlja revolucionarne prošlosti Kine. To uključuje i jezero u Džeiđangu na kome je 1921. održan Prvi nacionalni kongres KPK-a, kao i takozvani park Mirisne planine u predgrađu Pekinga gde su Sijevi prethodnici postavili temelje za uspostavljanje Nove Kine.
„Dok idemo ka uspehu, ne zaboravimo odakle smo potekli“, rekao je Si.
Ljubitelj je bogatih kultura. Kada govori o svojim putovanjima svetom, a kojih nije malo, Si kaže da mu „najviše radosti“ donosi „uranjanje u različite civilizacije širom pet kontitenata“.
Otkako je postao predsednik Kine, Si je posetio više od 70 zemalja. U Grčkoj je diskutovao o drevnoj kineskoj poslovici o zaustavljanju ratova i Atininim razmišljanjima o ratu i miru. U Belgiji je povlačio paralele između kineskog čaja i belgijskog piva, ističući vrednost poštovanja različitih kultura. Prilikom posete Meksiku izrazio je veliko interesovanje za elemente koje majanska i kineska civilizacija dele, poput zmaja. U Luksoru, u Egiptu, govorio je o poreklu i razvoju drevnih civilizacija.
Tokom godina, Si je takođe podelio i lična razmišljanja o književnim delima, poput svojih utisaka o „Starcu i moru“ Ernesta Hemingveja, kao i iskustva prilikom poseta mesta na Kubi koja se vezuju za Hemingveja.
Oni koji ga poznaju, kažu da je Sijevo „kulturno“ vaspitanje odgovorno za razvoj njegovog snažnog idealizma i pragmatičnog pristupa radu. Smatrajući je suštinom tradicionalne kineske kulture, često se poziva na „dži sing he ji“ filozofiju - filozofiju „jedinstva znanja i delanja“ koju je zagovarao drevni filozof Vang Jangming (1472-1529).
UMEĆE UPRAVLJANJA
Si je 2012. u izveštaju pred 18. Nacionalnim kongresom KPK-a uključio i pojam „kulturnog poverenja“. Ovaj pojam će zatim integrisati u „Četiri uverenja“ socijalizma sa kineskim karakteristikama, opisujući kulturno poverenje kao „još osnovniju, dublju i trajniju silu“.
„Bez potpunog poverenja u našu kulturu, bez bogate i uspešne kulture, kineska nacija neće biti u stanju da se podmladi“, rekao je.
Dok svet prolazi kroz kroz duboke promene kakve nisu viđene u prethodnih sto godina, Si je Kinu odveo u novu eru.
Teoretičari veruju da ozbiljni izazovi sa kojima se Kina suočava u 21. veku zahtevaju kulturni preporod kojim bi se obnovio nacionalni identitet u svetu posle Hladnog rata, svetu u kome se nadmeću i koegzistiraju različite civilizacije i vrednosni sistemi. Isti čak tvrde da su usponi i padovi velikih država u prethodnih 500 godina rezultat sile kultura.
Si neguje poverenje u kinesku kulturu u službi podmlađivanja nacije i, prema rečima posmatrača, podigao je neprobojni zid koji Kinu štiti od negativnih elemenata kulture Zapada.
Tokom proslave stogodišnjice Partije, održane 1. jula 2021. godine, Si je predložio takozvane „dve integracije“, naglašavajući potrebu da se „osnovna načela marksizma integrišu u specifične kineske realnosti i njenu finu tradicionalnu kulturu“.“Druga integracija“, koja podrazumeva finu tradicionalnu kulturu, predstvalja duboku „hemijsku reakciju“ i emancipaciju uma, rekao je Si.
U junu 2023, na ključnom sastanku o kulturnom nasleđu i razvoju Pekinga, Si je naveo pet specifičnosti kineske civilizacije, naglašavajući njen izuzetni kontinuet, inovativnost, jedinstvo, inkluzivnosti i miroljubivu prirodu.
Mesec dana posle ovog sastanka, Si je posetio arheološko nalazište Sansingduj u provinciji Sečuan. Tokom posete, odvojio je vreme da detaljno ispita hiljadama godina stare predmete.
„Odakle su“, upitao je.
„Potiču iz kolevki civilizacija duž Jangcea i Žute reke, i kreacije su drevnih stanovnika ovih područja“, odgovorio je docent.
Na snimku s kraja 2023. godine, u kome predsednik građanima čestita novu godinu iz svoje kancelarije u Pekingu, na polici s knjigama iza Sija može se videti fotografija njega koji sa velikom pažnjom posmatra izložene artefakte u Sansigduju.
Si Đinpingova misao o kulturi, zvanično predstavjena u oktobru 2023, obuhvata nekoliko ključnih aspekata, uključujući jačanje partijskog upravljanja javnom komunikacijom i kulturom i promovisanje kreativne transformacije i inovativnog razvoja fine kineske kulture.
Prema teoretičarima Sijeva misao ukazuje na to da je istorijsko i kulturno samopouzdanje Partije dostiglo nove visine.
„Odakle nam ’kineske karakterstike’ da nije 5000 godina kineske civilizacije? I da nije njih, kako bismo došli do današnjeg uspešnog puta socijalizma sa kineskim karakteristikama“, upitao je jednom Si.
Teoretičari smatraju da je Si raskrčio put novom načinu upravljanja zemljom kroz kulturu.
Si čvrsto veruje u marksistički istorijski materijalizam koji mase smatra kreatorima istorije. On drevno verovanje „min vei bang ben“ – što znači „ljudi su temelj države; ako su temelji čvrsti, država je u miru“ – uzdiže u isti rang sa partijskim principom da „ljude stavlja na prvo mesto“.
Povevši Kinu u iskorenje apsolutnog siromaštva, Si sada teži ostvarenju sledećeg cilja – zajedničkog prosperiteta.
„Zajednički prosperitet jedan je od osnovih ciljeva Marksizma a predstavlja i osnovnu težnju kineskog naroda od davnina“, poručio je Si partijskim zvaničnicima citirajući drevne filozofe. Konfučije je rekao: „Nije nevolja u oskudici, već u neravnomernoj raspodeli [dobara]; nije u siromaštvu, već u nesigurnosti”, dok je Mencije pozvao ljude da “brinu o starima i tuđoj deci kao što brinu o svojima”.
“Naš cilj je i inspirativan i jednostavan. Na kraju, radi se o omogućavanju boljeg života narodu“, kaže Si.
On kombinuje osnovnu filozofiju Partije po kojoj „država pripada narodu a njen temelj jeste narod“ sa tradicionalnom idejom da „uspon i pad političke moći zavisi od toga da li ona radi u interesu naroda i narodne volje“.
Svoj prvi dan na najvišoj partijskoj funkciji Si započinje citiranjem izreke kojom poziva na „gvozednu samodisciplinu“ i pokreće najobimniju antikorupcijsku kampanju u istoriji Partije. Si često deli sa partijskim zvaničnicima priče o drevnim ličnostima poznatim po svom integritetu, zahtevajući od svojih kolega praktikovanje samodiscipline. Citira kinesku mudrost: „Mnogo crva uništiće drvo, a dovoljno velika pukotina dovšće do urušavanja zida“, kao upozorenje celoj Partiju.
U martu 2018. godine, Si je postao prvi kineski predsednik koji je položio zakletvu nad Ustavom. Pomenuo je staru izreku: „Kada su oni koji primenjuju zakon jaki i država je jaka; kada su oni slabi i država je slaba“, ističući potrebu za daljim reformama u okviru pravne države i unapređenjem pravne države u procesu reformi.
„Pitanje vladavine prava nasuprot vladavine čoveka je suštinsko pitanje u istoriji politike i značajan problem sa kojim sve zemlje moraju da se suoče i koji moraju da reše u procesu modernizacije“, izjavio je Si.
Si je konstruisao i usavršio „duhovno nasleđe Komunističke partije Kine“, naglašavajući izuzetnu mentalnu snagu koju je partija pokazala u ključnim trenucima ili poglavljima svoje istorije. On je veliki protivnik „istorijskog nihilizma“. Kada su pojedinci na internetu klevetali revolucionarne mučenike poput Ćua Šaojuna, stotine hiljada članova Saveza komunističke omladine Kine postovale su oštre odgovore. Si je pohvalio njihovu reakciju rečima: „Pravednost je nadvladala nedolično ponašanje, bravo!“
Si je uveo koncept „dubokih promena kakve nisu viđene u jednom veku“, uključujući uvide marksističkog pogleda na istoriju i drevne kineske filozofije „promena“. U svoj izveštaj na 20. Nacionalnom kongresu KPK uključio je „odbacivanje zastarelog u korist novog“ iz „Knjige promena“, podstičući reforme u ključnim oblastima.
Si, dokazani donosilac promena, oslanja se na svoja transformativna iskustva iz Liangđahea, gde je prkosio skepticima i sproveo izgradnju prve jame za proizvodnju metana u celoj provinciji Šansi.
Sada zagovara oslanjanje na preduzimljivi i inovativni duh kineske nacije kako bi se Kina vinula u eru inovacija.
U jednom razgovoru sa akademicima pomenuo je kako su u 18. veku, pod vođstvom dinastije Ćing, zapadni misionari 10 godina radili na pravljenju prve napredne „Mape carske Kine“. Ta mapa čuvana je u tajnosti na carskom dvoru, a misionari su podatke odneli na Zapad, organizovali ih i objavili, što je dovelo do toga da Zapad bolje razume geografiju Kine.
Si koristi ovaj primer da bi istakao da naučni i tehnološki razvoj moraju biti integrisani sa društvenim napretkom. Naglašava potrebu za produbljivanjem reformi u upravljanju naukom i tehnologijom, omogućavajući svim izvorima inovacija slobodan protok.
Spajajući principe marksističke teorije razvoja i tradicionalne kineske dijalektike, Si je uveo novu filozofiju koja zagovara inovativan, koordinisan, zeleni i otvoren razvoj dostupan svima. On poziva na pristup „konsolidacije stabilnosti kroz napredak i uspostavljanje novog pre ukidanja starog“, koristeći kineske filozofske poglede kao smernice za nacionalne ekonomske poduhvate.
Kao veliki ljubitelj književnosti i umetnosti, Si energično promoviše procvat kineske kulture. Godine 2014, 72 godine posle prvog takvog događaja, Si je predsedavao drugim seminarom o književnosti i umetnosti u istoriji KPK, predlažući koncepte kao što je „upotreba književnosti zarad prenošenja morala“ i „kultivisanje ljudi kroz kulturu“. Učesnici kažu da je Si govorio „kao da je među porodicom i prijateljima“ i da se nakon trosatnog seminara rukovao sa svima.
Izuzetno ceni narodnu kulturu i umetnost, kao što su mitovi, epovi, pripovetke i lokalne opere. Podstiče savremene mlade romanopisce, pesnike i slikare da budu inovatori, a podržava i domaću industriju filmova naučne fantastike. To odražava njegovu duboku posvećenost gajenju i promovisanju različitih aspekata kineskog kulturnog nasleđa i savremenih umetničkih izraza.
Istakao je blago koje se prenosi sa kolena na koleno u kineskoj kulturi – nedeljivost teritorije, poredak države, jedinstvo nacije i kontinuitet civilizacije, rekavši: „Naša zemlja mora biti ponovo ujedinjena i sigurno će biti ponovo ujedinjena“.
Si je usvojio tradicionalnu filozofiju „tjan ren he ji“ ili „jedinstvo prirode i čoveka“ kako bi započeo kampanju bez presedana za obnovu i zaštitu životne sredine. U taj poduhvat spada i desetogodišnja zabrana pecanja na reci Jangce, sa ciljem zaštite vodenog sveta. Uporedio je zaštitu reke Jangce sa tradicionalnom kineskom medicinom, ističući napore da se leče postojeće bolesti i spreče buduće. Pod njegovim vođstvom, Kina svedoči istorijskim promenama u svojoj životnoj sredini, koje su dovele do čistijeg neba, zelenijih planina i bistrijih voda.
Si je u osmišljavanju spoljne politike posegao za drevnom filozofijom favorizovanja mira i skladnog suživota, predloživši koncept izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo. Jednom prilikom je stranim liderima rekao da Kina ne namerava da razvija samo svoje dvorište, već i baštu koju dele sve zemlje.
NOV PUT CIVILIZACIJE
Jedan američki istraživački institut konstatovao je da se Si više ne smatra samo pukim naslednikom ili zaštitnikom jedne velike civilizacije, već i tvorcem.
Kineska kulturna tradicija i nacionalni uslovi određuju da će kineska modernizacija, kao novi oblik ljudske civilizacije koji predvodi Si, krenuti drugim putem od Zapada.
Čineći skoro 20 odsto svetske populacije, njen cilj je da smanji jaz između bogatih i siromašnih, postigne harmoniju između materijalnih i duhovnih aspekata, ide putem razvoja bez žrtvovanja životne sredine i da nikada ne teži ekspanziji ili dominaciji u inostranstvu.
Si je u mladosti pročitao delo Herberta Markuzea „Čovek jedne dimenzije“. Videvši loše strane „jednodimenzionalnog“ ljudskog postojanja izazvanog zadiranjem kapitala u modernizaciju na Zapadu, Si je oduvek želeo da se pozabavi neskladom između materijalnih i duhovnih potreba, kao i između ljudi i prirode. Kina je posvećena koordinisanom razvoju materijalnih, političkih, duhovnih, socijalnih i ekoloških civilizacija. Si to naziva specifičnom karakteristikom „moderne civilizacije kineske nacije“.
Si metaforično opisuje jedinstvenost kineske modernizacije uz pomoć pojmova iz fizike: razvijene zemlje Zapada primenile su „serijski“ razvojni proces. Kina, želeći da nadoknadi „izgubljenih 200 godina“, mora da krene razvojnim putem uporedivim sa „paralelnim“ procesom koji uključuju istovremeni razvoj industrijalizacije, informatizacije, urbanizacije i poljoprivredne modernizacije.
Odredio je grad Šendžen za Probnu oglednu oblast socijalizma sa kineskim osobinama. Pored Hongkonga, Šendžen je posebna ekonomska zona koju je pre više od 40 godina ustanovio Deng Sjaoping. Često nazivan „gradom inovacija“, Šendžen, sa duplo većim brojem stanovnika od Njujorka, nudi pogled u budućnost modernizacije Kine.
Po dolasku u grad, posetioce na aerodromu dočekuje citat dobrodošlice Žila Verna: „Sve što jedan čovek može da zamisli, drugi može da ostvari“. Još jedan upečatljiv slogan ponosno stoji u znamenitom delu grada, Šekou, iskazujući tradicionalnu kinesku mudrost: „Prazne reči neće učiniti ništa za našu zemlju; ona će procvetati samo uz pomoć opipljivog rada“.
Od električnih automobila do najnovijih dronova, od inicijativa za smanjenje emisije ugljenika do projekata pametnih gradova, taj grad nastavlja da gaji inovacije. Na svakih nekoliko stotina metara nalaze se parkovi i biblioteke. Sa sistemom javnih usluga jednostavnim za upotrebu, raznim društvenim organizacijama i timom zvaničnika koji služe ljudima i pomažu privredi, Šendžen predstavlja model budućnosti.
Daleko na severu, Nova oblast Sjongan blizu Pekinga je novi grad socijalističke modernizacije koji je isplanirao Si. U maju 2023, Si je posetio ovaj „grad budućnosti“ u izgradnji, poklanjajući posebnu pažnju ekološkim uslovima jezera Bajangdijan. Sa fokusom na zaštiti vodoizvorišta i zelenom razvoju, njegova izgradnja otelovljuje drevnu ekološku mudrost „upotrebe onoga što priroda nudi i umerenog uzimanja“.
Si je odabrao Džeđijang za oglednu oblast opšteg prosperiteta. Tokom posete selu Lizu prošle godine, svedočio je preobražaju ovog nekada prljavog, haotičnog i osiromašenog sela u čisto u lepo ogledno selo opšteg prosperiteta. Dohodak stanovnika sela premašio je nacionalni ruralni prosek, a selo je poznato i po svojoj bogatoj kulturnoj atmosferi. Si je razgovarao sa mladim preduzetnicima koji su se vratili u selo iz gradova širom zemlje i izrazio zadovoljstvo ulogom koju su odigrali u ruralnom razvoju.
Novi tip moderne socijalističke zemlje predvođene Sijem uspešno je „oborio“ linearni istorijski stav da sve nacije treba da prate zapadni model razvoja.
Na svetskoj sceni, Si je predložio niz novih koncepata vezanih za civilizacijsku razmenu i međunarodne odnose, demonstrirajući posvećenost Kine ulozi graditelja mira u svetu, zemlje koja doprinosi globalnom razvoju i branitelja međunarodnog poretka.
Sijev predlog za stvaranje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo odražava predanost zemlje miru i stabilnosti. Predstavljena 2013. godine, ova ideja je u skladu sa starom idejom kineske nacije da je „ceo svet jedna velika porodica“, što je vizija sveta u kojem dominira univerzalna harmonija. Ona predstavlja svežu putanju za napredovanje svetskih civilizacija i utire put konačnom ostvarenju punog i slobodnog razvoja svakog pojedinca, kako je to zamislio Karl Marks.
Ipak, postoji zabrinutost da bi Kina puna samopouzdanja mogla da bude izazov postojećem svetskom poretku. Ali, Si je optimista i veruje da inkluzivna priroda kineske civilizacije može da podstakne suživot sa drugim nacijama obeležen „slogom u raznolikosti“.
Kada razgovara sa stranim gostima o Sun Cuovom „Umeću ratovanja“, Si ističe da je osnovna poruka ove klasične kineske vojne knjige značaj ulaganja svih napora da se rat izbegne i visok nivo opreza ako sukob postane neizbežan. U skladu sa duboko ukorenjenom posvećenošću kineske nacije miru, Si je predložio Globalnu bezbednosnu inicijativu i pozvao na zajedničke napore u očuvanju mira i stabilnosti u svetu.
Od prošlog oktobra, eskalacija sukoba između Palestine i Izraela dovela je do humanitarne katastrofe. Tokom razgovora sa stranim liderima i učešća u multilateralnim događajima, Si je neprekidno pozivao na primirje, podvlačeći da suštinsko rešenje sukoba leži u primeni rešenja o dve države.
U pokušajima da deeskalira sukobe i vrati mir u regionu, Kina je sazvala i predsedavala sastankom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na visokom nivou na temu pitanja Palestine i Izraela, olakšavajući usvajanje prve rezolucije Saveta bezbendnosti od izbijanja sukoba. Kina je poslala svog specijalnog izaslanika da podstiče mirovne pregovore, pojačala je humanitarnu pomoć i pružila pomoć ljudima u Gazi u teškom trenutku.
Kina je takođe bila posrednik, uspešno omogućavajući obnovu diplomatskih veza između Saudijske Arabije i Irana prošle godine. Profesor političke teorije na Univerzitetu u Hongkongu Danijel A. Bel pohvalio je napore Kine, opisujući ih kao „inspirativan primer“. Velike i uticajne zemlje mogu da igraju ulogu mirotvoraca jer imaju više moći i uticaja da zaraćene strane dovedu za pregovarački sto, rekao je on.
Jedna kineska maksima koju Si često pominje tokom svojih boravaka u inostranstvu glasi: „Izgradnja prijateljstava između naroda presudna je za stvaranje pozitivnih odnosa između država“. Pod njegovim vođstvom, Kina je ojačala i proširila svoja globalna partnerstva zasnovana na principima jednakosti, otvorenosti i saradnje.
Kao borac za zajedničke vrednosti čovečanstva, Si je pokrenuo Globalnu civilizacijsku inicijativu, pozivajući na zajedničke napore usmerene na poštovanje raznolikosti civilizacija i oslanjanje na duboki značaj njihovih istorija i kultura u savremenom svetu. Ova inicijativa predstavlja robustan odgovor na koncepte koji podržavaju otuđenje, sudar ili superiornost civilizacija.
Sijeva Globalna razvojna inicijativa ističe važnost stavljanja na prvo mesto razvoja i usvajanja filozofije usmerene na ljude, kako bi se obezbedilo da „nijedna zemlja ne zaostaje u procesu globalne modernizacije“.
Kako bi objasnio vrednosti i osećanja koja čine osnov posvećenosti kineskog naroda saradnji u kojoj su svi dobitnici, Si se poziva na drevne kineske izreke koje ističu rad za opšte dobro. Odličan primer toga je Inicijativa Pojas i put. Ponekad nazivana i modernim Putem svile, inicijativa je rezultirala saradnjom sa više od 150 zemalja i preko 30 međunarodnih organizacija, uz investicije od skoro trilion dolara.
Jednom prilikom, u mladosti, Si je imao izlaganje na temu konfučijanske ideje „ping tjan sja“ ili uvođenja mira i reda u svet, što je konačna faza četiri nivoa ličnih napora pojedinca. Ostale tri su negovanje moralne ličnosti, briga o porodici i upravljanje državom.
Si je tada rekao da „ping tjan sja“ ne uključuje vladanje svetom, već teži da izdigne obične ljude iz siromaštva, omogućavajući im da žive mirno sa dovoljno hrane i odeće. Dodao je i da ako sve zemlje rade na mirnom razvoju i teže jedinstvu i harmoniji, to će približiti svet cilju.
Predvodeći svoje kolege u odavanju počasti posmrtnim ostacima Mao Cedunga povodom obeležavanja 130. godišnjice Maovog rođenja prošlog decembra, Si je istakao da je najbolji način za sećanje na pokojnog kineskog lidera nastavak ostvarivanja cilja koji je on zacrtao. Si je citirao Maove reči: „Uvek se moramo truditi! Uvek moramo ići napred! Naš zlatni svet, blistav i divan, je ispred nas!“
„Najbolje što se može učiniti sa nasleđem istorije je da se stvori nova istorija, a najveći doprinos ljudskoj civilizaciji je da se stvori novi oblik ljudske civilizacije“, rekao je Si.
