Finalni izveštaj Crte: Izbori nisu bili pošteni, bio je to vašar bezakonja

Foto: Medija centar Beograd

Vanredni parlamentarni i beogradski izbori nisu bili slobodni i pošteni, a na rezultate izbora su u prevelikoj meri uticale prednosti koje je vladajuća stranka stekla na protivzakonit način, ocenila je Posmatračka misija Crta u Finalnom izveštaju o izborima održanim 17. decembra 2023. godine.

U izveštaju, koji je predstavljen danas na konferenciji za novinare, rečeno je da je na prednost vladajuće stranke uticalo više državnih institucija i organa vlasti – pre svega Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva unutrašnjih poslova i organa pojedinih lokalnih samouprava.

Na tužilačkim organima, pak, leži najveća odgovornost za cementiranje pogubnog principa nekažnjivosti pošto su ignorisali obilje dokaza i osnovanih sumnji o kršenjima zakona u izbornom procesu, rečeno je na konferenciji.

Šef posmatračke misije Crta Raša Nedeljkov rekao je da je ceo izborni proces moguće opisati kao poraz države i vladavine prava.

"Kada u Crti govorimo o izborima kažemo da bi trebalo da budu praznik demokratije, sada to zvuči kao fraza, ali izbori su bili svojevrstan vašar bezakonja", rekao je Nedeljkov, predstavljajući rezultate tima posmatrača, analitičara i ljudi iz državnih institucija uz čiju je pomoć do javnosti stigla istina o "nasilju nad zakonom".

Dodao je da na osnovu činjenica odgovorno može da kaže da vanredni izbori nisu bili ni slobodni ni pošteni, a kao dodatne dokaze za napošten izborni proces naveo je pritisak na birače, medijske neslobode, falsifikovanje potpisa za sedam od 14 lista na beogradskim izborima, lažiranje službenog lista.

Nedeljkov je naglasio da se "pokretanje krivičnih i disciplinskih postupaka protiv nalogodavaca i izvršilaca kriminalnog rušenja integriteta izbora nameće kao ključni preduslov za svaki dalji razgovor o izbornom procesu.

Preduslov svih izbora je da se zna ko ima pravo da glasa i gde, tako da je uspostavljanje tačnog biračkog spiska važan preduslov za poštene izbore, a da bi se poverenje u birački spisak moglo povećati, jedan od ključnih preduslova je da se značajno unaprede profesionalni standardi u radu javnih medijskih servisa – RTS i RTV, i to ne u pojedinim emisijama, već u celom programu", naveo je Nedeljkov.

On je pozdravio rezoluciju Evropskog parlamenta i pozvao institucije da se suoče sa dokumentovanim problemima izbora i posvete njihovom rešavanju i ponudio pomoć organizacije Crta svima koji žele da unaprede nivo ljudskih prava u Srbiji.

Najavio je da će Crta o nalazima misije i problemima obaveštavati građane i motivisali ih da "izbori budu u njihovim rukama, a ne u rukama pojedinih korumpiranih političara", uz ocenu da to neće biti lak ni brz posao jer je atmosfera koju pojedinci u vlasti stvaraju veoma neprijateljska.

"Neki ljudi su ipak svojim znanjem i iskustvom doprineli da se o problemu izbora priča, smogli snage da pokažu da se rodoljublje može izraziti i time što se poštuju zakoni, da ima nade, ali da se za slobodne izbore moramo boriti", rekao je Nedeljkov.

Zamenica šefa posmatračke misije Tamara Branković kazala je da se u oceni izbornog procesa mora krenuti od načina na koji su izbori raspisani, odnosno da su raspisani "na brzinu i bez uspostavljenog političkog i društvenog konsenzusa".

Prema njenim rečima, kampanja je počela u okolnostima izraženih i unapred stečenih prednosti stranaka na vlasti, koja je dobijena kroz zloupotrebu medija i institucija, kao i talasa jednokratnih novčanih pomoći koje su građanima deljene uoči raspisivanja izbora i uoči izborne kampanje.

Branković ja kazala i da su dobijali puno poziva građana tokom izborne kampanje zbog neregularnosti, ali i da protekla kampanje može da se oceni kao brisanje granica između institucija, predsednika Srbije, države i partije.

Prema njenim rečima, zabeleženo je 800 pojavljivanja najviših državnih funkcionera širom Srbije, a svega 11 odsto lokalnih samouprava nije bilo posećeno.

"Uloga predsednika države je bila veoma izražena, u toj meri da podaci istraživanja pokazuju da je 60 odsto građana smatralo da je predsednik kandidat na izborima, a čak četvrtina građana verovala je da su u toku predsednički izbori", rekla je ona.

Kako je navela, vladajuće stranke zauzele su 72 odsto vremena u najuticajnijim medijima, za razliku od izbora održanih 2022. kada je taj broj iznosio 64 odsto.

Po nalazima Posmatračke misije, ozbiljnih neregularnosti bilo je na 13 odsto biračkih mesta na parlamentarnim i čak na 21 odsto birališta na beogradskim izborima.

Dodala je i da je na svakom četvrtom biračkom mestu u Beogradu bio zabeležen problem u biračkom spisku, kao i da se Beograd ističe po tome što je zabeleženo mnogo više slučajeva popunjenih glasačkih listića na biračkim mestima, odnosno pokazatelja cirkularnog glasanja.

Šef pravnog tima Crte Pavle Dimitrijević kazao je da je zbog kupovine glasova i cirkularnog glasanja poznatijeg kao "bugarski voz" Crta policiji podnela veći broj prijava nego na bilo kojim ranijim izborima.

Osim za sedam slučajeva koji ukazuju na kupovinu glasova, rekao je on, Crta je podnela i prijave za napad i zastrašivanje njenih posmatrača, kao i pet krivičnih prijava protiv NN lica u vezi s nezakonitim manipulacijama biračkim spiskom. 

Crta je podnela 85 prijava za različite nepravilnosti Agenciji za sprečavanje korupcije, Regulatornom telu za elektronske medije (REM) i Nadzornom odboru za izbornu kampanju.