Potrošnja prirodnog gasa u Evropi pala na najniži nivo u poslednjoj deceniji
Potrošnja prirodnog gasa u Evropi u 2023. pala je na najniži nivo u poslednjih 10 godina ocenio je američki Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA) u novom izveštaju.
Institut navodi da su pad potražnje za gasom uglavnom izazvale Nemačka, Italija i Velika Britanija koje povećavaju efikasnost korišćenjem obnovljivih izvora energije.
"Dve godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, evropski energetski sistem je raznovrsniji i otporniji. Kriza je u izvesnoj meri kontrolisana, mere efikasnosti su povećane, a instalacije obnovljivih izvora energije i toplotne pumpe su ubrzane. Ovo je postavilo kontinent da nastavi da smanjuje potražnju za gasom", rekla je Ana Marija Jaler-Makarevic, vodeći energetski analitičar za Evropu, u IEEFA.
U saopštenju objavljenom na internet stranici IEEFA navodi se da je evropska potražnja za gasom opala za 20 odsto tokom dve godine.
"Pošto je iskusila opasnosti rizikovanja sigurnosti snabdevanjem energijom i time što je zavisila od jednog izvora, Evropa mora da uči iz svojih grešaka iz prošlosti i da izbegne da se sada previše oslanja na SAD, koje su prošle godine obezbedile skoro polovinu svog uvoza LNG", navodi se.
Evropa je uspela da smanji uvoz ruskog gasa preko gasovoda, ali ruske isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu su između 2021. i 2023. godine porasle za 11 odsto.
Najveći uvoznici ruskog prirodnog gasa su Španija, Francuska i Belgija sa ukupnim udelom od 80 odsto. Ruske isporuke LNG u Španiju su u pomenutom periodu udvostručene, a isporuke u Belgiju više nego utrostručene. Turska i Grčka su počele da uvoze ruski LNG u 2022. godini.
"Evropa je transformisala svoj energetski sistem i primenila metode za smanjenje efekata energetske krize. Ovo je vreme da se ispita koje su politike funkcionisale i da se nastavi sa njima dok se postavljaju nove strategije koje bi Evropi mogle dati prednost u upravljanju rizicima u budućnosti", rekla je Jaler-Makarevic.
play_arrow
