NALED: Srbija u razvoj veštačke inteligencije ulaže 100 miliona evra do 2026.
Srbija će u naredne dve godine u razvoj veštačke inteligencije uložiti 100 miliona evra, a strateški okvir za takav poduhvat trebalo bi da pruži nova Stretegija razvoja veštačke inteligencije do 2030. koja će biti jedan od prioriteta nove Vlade Srbije, zajedno sa pratećim akcionim planom, objavio je danas NALED.
Cilj je da se Srbija svrsta u lidere regiona u toj oblasti, poručeno je na sednici NALED-ovog Saveza za eUpravu.
Prema rečima Stefana Badže, vođe tima za posebne projekte pri kabinetu predsednice Vlade Srbije, fokus rada na novoj strategiji je obezbeđivanje fleksibilnije regulative i pružanje olakšica firmama koje žele da primene inovacije.
On je podsetio i da je tokom 2023. pokrenuto pitanje zakonodavne aktivnosti u ovoj oblasti i usvojene su Etičke smernice za razvoj veštačke inteligencije u saradnji sa NALED-om.
"Tokom ove godine započećemo rad na izradi zakona, prateći aktivnosti EU tj. usvajanje Uredbe o veštačkoj inteligenciji koje se očekuje u aprilu. Do kraja 2026. u planu je investiranje 30 miliona evra u još jedan superkompjuter, koji će biti besplatan za istraživače i startape, 20 miliona evra u softver za javni sektor, pre svega u zdravstvu, energetici i transportu, kao i 30 miliona evra za podsticaje za razvoj veštačke inteligencije", kazao je on.
Naveo je i da će se dodatno uložiti u stratape, budući da četvrtina razvija AI rešenja.
Badža je pozvao zainteresovane strane da se uključe u rad na izradi nove strategije, kako bi Srbija do kraja godine imala predlog akta koji reguliše ovu oblast.
Iz NALED-a podsećaju da je prva startegija za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji doneta 2019. i tako je Srbija postala prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi i 26. u svetu koja ima ovakav dokument.
"NALED će biti deo radne grupe za izradu nove strategije", izjavila je predsednica Saveza za eUpravu i direktorka korporativnih poslova u kompaniji CETIN Dragana Ilić.
Ona je istakla da je preduslov za korišćenje veštačke inteligencije dostupnost širokopojasnog interneta, na čemu će biti fokus ove godine.
"Drago nam je da je Srbija načinila važne korake u pravcu razvoja veštačke inteligencije. Među najvažnijim prioritetima Saveza za ovu godinu su dalji razvoj eUsluga, unapređenje regulatornog okvira za razvoj digitalne infrastrukture i 5G tehnologije, unapređenje zaštite, otvaranje i ponovna upotreba podataka kroz razvoj veštačke inteligencije i koncepta pametnih gradova", izjavila je Ilić.
Direktor Instituta za veštačku inteligenciju Dubravko Ćulibrk predstavio je aktivnosti i aktuelne projekte na kojima radi ova ustanova.
Prema njegovim rečima, vizija Instituta jeste da postane centar izvrsnosti, koji razvija stručnjake na polju primene veštačke inteligencije i doprinosi stvaranju ekonomije zasnovane na znanju.
"Jedan od projekata na kojem trenutno radimo jeste prevođenje svih audio zapisa RTS u tekstualnu formu, što će nam dati korpus podataka koji će biti osnov za neki naš ChatGPT. Razvili smo i softver za prevod za 53 jezika, koji i dalje unapređujemo", naveo je Ćulibrk.
Dodao je i da se u saradnji sa Ministarstvom zdravlja radi na modelu za obradu mamograma, koji funkcioniše po principu alarmiranja kada neki nalaz zahteva dodatnu pažnju lekara.
"Kako su kod nas poplave učestala pojava, trenutno se bavimo razvijanjem rešenja za njihovu predikciju i prevenciju. Naš tim za sada broji oko 50 istraživača", izjavio je Ćulibrk.
Podseća se i da je Srbija 2022. godine postala deo Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju i jedna je od malobrojnih članica iz grupe zemalja u razvoju, a 2023. i članica Alijanse za upravljanje veštačkom inteligencijom Svetskog ekonomskog foruma.
Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju za 2023. godinu Srbija zauzima 57. mesto od 193 rangirane države, kao lider u regionu ispred Hrvatske (70), Crne Gore (78), Severne Makedonije (83), Albanije (89) i Bosne i Hercegovine (117).
