Panel: Medijskom pismenošću i reakcijom države protiv dezinformacija i ruske propagande o Ukrajini

Rad na "medijskom opismenjavanju" građana i pozivanje države na odgovornost su ključni za suzbijanje dezinformacija i ruske propagande o ratu u Ukrajini u medijima u Srbiji - ocenjeno je danas na panelu"Mediji u Srbiji o ratu u Ukrajini" u EU info centru u Beogradu.

"Medijski pristup koji je proruski ili antizapadni naslanja se u Srbiji na plodno tlo - nagomilani antizapadni sentiment. Percepcija građana je da je devedesetih godina međunarodni poredak koji je Zapad postavio u svetu kontra interesa Srbije i svako ko je revizionista, protiv tog poretka, njima je drag, poput Putina, Si Đinpinga, Orbana", rekao je direktor Novog trećeg puta Dimitrije Milić.

Istakao je da je njegova organizacija tokom dve godine praćenja izveštavanja srpskih medija o agresiji na Ukrajinu izvela zaključak da je narativ uglavnom proruski osim kada Ukrajina ostvaruje uspehe, kada je neutralan.

"Ruski mediji nisu toliko čitani koliko su izvor za mejnstrim medije da iz njih generišu teme, narative i priče", istakao je Milić.

Glavna urednica Istinomer Milena Popović je izjavila da je uticaj RT i Sputnjika - ruskih medija u Srbiji, zanemarljiv u odnosu na domaće medije.

"Da, oni često generišu te narative, ali moje iskustvo je da su proruski narativi u domaćim medijima često mnogo više proruski nego informacije koje vidimo u ta dva ruska državna medija", rekla je ona.

Istakla je da je važno uporno raditi na "demontiranju dezinformacija", ali da je najveća odgovornost i dalje na državi.

"Kontraproduktivno je da svu odgovornost preuzmemo na sebe. Nikako ne smemo da odustanemo od traženja odgovornosti države i medija za profesionalno i etičko izveštavanje", izjavila je ona.

Kao glavni put kojim "fektčekeri" dolaze do ljudi, Ivan Subotić iz "Fejk njuz tragača" označio je društvene mreže.

"Problem je širi od toga. Na tlu cele Srbije potrebno je više medijske pismenosti. Kada medijsku pismenost budemo imali u školama kao obavezan predmet, tada će možda svi građani kritički promišljati različite informacije iz medija i možda više prostora davati portalima koji se bave utvrđivanjem činjenica", istakao je on.

Urednica spoljnopolitičke rubrike u Blicu Nataša Ivanovski koja je tri puta posetila Ukrajinu uoči i tokom rata, ukazala je da je borba sa dezinformacijama u medijima teška jer se teško dolazi do proverenih informacija sa terena, dostupne su samo informacije dve sukobljene strane.

"Mediji u Srbiji nemaju dovoljno finansijskih sredstava i logistiku da bismo išli često u Ukrajinu, a primetila sam da ruska strana često šalje blogere i novinare iz Srbije, BiH, Crne Gore, idu na svaka dva-tri meseca, to je njihova prednost jer je drugačije kada mi prenosimo iz Beograda", rekla je ona.

Panel diskusiju "Mediji u Srbiji o ratu u Ukrajini" je u EU info centru u Beogradu organizovala Delegacija EU u Srbiji uoči druge godišnjice ruske invazije na Ukrajinu.