EPS će u obnovljive izvore uložiti 5,4 milijarde evra do 2030. godine

Elektroprivreda Srbije (EPS) će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije, od čega će u vetroparkove i solarne elektrane biti investirano 3,5 milijarde evra, izjavio je vršilac dužnosti generalnog direktora EPS Dušan Živković.

"Zaključno sa 2030. godinom za ulaganje u nove OIE (vetar i solar) predviđeno je oko 3,5 milijarde evra, što je oko 37 odsto ukupnih investicija EPS-a. Uključujući i ulaganja u nove hidroelektrane, takođe obnovljive izvore energije, ukupna ulaganja su oko 5,4 milijarde evra što je više od polovine planiranih investicija", izjavio je Živković za portal OIE Srbija.  

Živković je rekao da bi obnovljivi izvori energije do 2030. mogli da čine 45 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji.

"Cilj nedavno započetih reformi je da EPS posluje uspešno i profitabilno, a to je ključno u vreme kada su dekarbonizacija i zelena tranzicija imperativ u globalnoj energetici", rekao je Živković.

EPS u svom sastavu ima 16 hidroelektrana, ukupne instalisane snage 3.026 megavata, jednu reverzibilnu hidroelektranu, 16 malih hidroelektrana, kao i jednu solarnu elektranu instalisane snage 330 kilovata.

Hidroelektrane su u prethodnoj godini proizvele više od 12 milijardi kilovat-sati električne energije (12.665 GWh), čime je udeo hidroenergije u ukupnoj proizvodnji dostigao 36,5 odsto.

"Zahvaljujući dobroj hidrologiji i visokoj pouzdanosti svih agregata u 2023. godini oboreni su rekordi u proizvodnji zelenih kilovata. Proizvedeno je za 41,3 odsto više nego 2022. godine, a godišnji plan proizvodnje premašen je za 13 odsto", rekao je Živković.

On je kazao da se portfelj EPS-a, kada su u pitanju OIE, zasniva se na hidroelektranama, ali da se razvijaju i novi projekti, podsetivši da je u završnoj fazi izgradnja vetroparka "Kostolac", snage 66 MW i solarna elektrana "Petka" snage 10 MW.

Rok za završetak radova na izgradnji vetroparka "Kostolac", koji će imati 20 vetroturbina snage po 3,3 megavata, jeste septembar 2024. godine, a očekuje se da će biti priklјučen na mrežu u prvom kvartalu 2025. godine.

Pored solarne elektrane "Petka", Živković kaže da bi prema trenutnim planovima u narednih pet do šest godina u EPS-ovom portfoliju, moglo da se računa na još oko 1.600 MW iz solarne energije.

Sa stalnim povećanjem učešća promenljivih OIE, kao što su vetar i solar, pojavljuje se i problem regulacije i balansiranja elektroenergetskih sistema, a u prevazilaženju tog izazova veliki značaj će imati reverzibilna hidroelektrana "Bistrica", koja je postala jedan od strateških projekata EPS-a.

"Prema trenutnim procenama, do 2030. godine, moglo bi se očekivati nekoliko hiljada novih megavata, kao i povećanje učešće OIE u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji na oko 45 odsto. Izgradnja RHE 'Bistrica' omogućiće dodatni prihvat od oko 1.500 MW iz energije vetra i sunca", rekao je Živković.

Projektna dokumentacija za njenu izgradnju je u završnoj fazi izrade, rekao je Živković i dodao da bi ta RHE mogla da bude u operativnom radu od 2032. godine.

"Završetkom izgradnje RHE 'Bistrica', uzimajući u obzir postojeću RHE 'Bajina Bašta' i akumulacione hidroelektrane, fleksibilnost elektroenergetskog sistema Srbije biće adekvatna kada je u pitanju regulacija varijabilnih OIE, kako postojećih, tako i onih koji su u planu za izgradnju", naveo je Živković i dodao da je u toku izrada studije opravdanosti za izgradnju RHE "Đerdap 3".

Kada je u pitanju rad termoelektrana, Živković je rekao da je su postrojenja TE "Morava" i "Kolubara A"  prva na listi koja će, čim se steknu uslovi, biti povučena sa mreže.