Rama: Kroz Plan rasta smanjićemo troškove slanja novca iz dijaspore, građani će uštedeti milione
Albanski premijer Edi Rama izjavio je danas u Tirani da će kroz Plan rasta za Zapadni Balkan biti smanjeni troškovi slanja novca iz dijaspore u region, kao i troškovi prenosa među građanima i biznisima.
On je istakao da dijaspora iz Evropske unije koja šalje novac na Zapadni Balkan ima šest puta veće troškove slanja nego kada se novac šalje iz jedne u drugu članicu EU te da će na ovaj način u džepovima građana ostati milioni evra.
"Plan rasta je ključna platforma da se ubrza naš proces pristupanja EU i instrument koji će učiniti ovaj proces opipljivim za ljude", rekao je on medijima nakon sastanka lidera Zapadnog Balkana i zvaničnika EU o evrointegracijama regiona i sprovođenju Plana EU za rast na Zapadnom Balkanu.
Na današnjem sastanku razgovarali su i o zelenim koridorima, čije se uvođenje planira za mart, a Rama je rekao da će smanjenje čekanja na graničnim prelazima za kamione doneti mnogo novca svakoj zemlji.
Uvođenjem zelenih koridora regionalizuju se carine radi lakšeg prelaska granica za privredu.
"Zadovoljan sam da smo došli do ove tačke, neće biti lako, ali je vredno. Evropske integracije idu kroz regionalnu integraciju, o tome nema debate", izjavio je Rama i dodao da će sa Planom rasta zemlje Zapadnog Balkana moći da apliciraju za novac za energetiku, infrastrukturu ili digitalizaciju.
On je istakao da će kao i u Berlinskom procesu i Otvorenom Balkanu najveća prepreka biti način razmišljanja u regionu.
"Nije bilo progresa zbog uplitanja političkih pitanja, retorike na unutrašnjem planu u državama i opstrukcija što je protiv duha Berlinskog procesa. Za sada vidimo doblju volju, svih šest država saglasilo se da rade zajedno uprkos razlikama, videćemo", rekao je Rama.
Dodao je da ukoliko države na Zapadnom Balkanu budu mogle da rade zajedno kretaće se ka EU jako brzo.
Evropski komesar Oliver Varheji izjavio je da su na današnjem sastanku razgovarali o zelenim koridorima, usklađivanju finansijske regulative sa Evropskom centralnom bankom i inicijativom SEPA (Jedinstveno područje plaćanja u evrima).
Druge dve teme na dnevnom redu, a čije se sprovođenje očekuje tokom ove godine, bile su stvaranje istraživačkog i razvojnog čvorišta, te uvođenje slobodnih wi-fi zona (interneta) u javnim prostorima na Zapadnom Balkanu.
Varheji je istakao da građani treba da osete šta su benefiti članstva u EU te da se sprovode konkretni projekti, a ne da se pregovara o apstraktnim pojmovima.
Rekao je da države Zapadnog Balkana ne bi bilo fer integrisati u jedinstveno tržište EU jer imaju manje šanse da budu konkurentni te da zato Unija izdvaja novac da im pomogne u reformama i regionalnoj integraciji.
Plan rasta prema njegovoj oceni dramatično će promeniti realnost.
Sastanku u Tirani danas su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Taljat Džaferi te predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto, a predstavici Crne Gore i Kosova obratili su se putem video linka.
Samit je posvećen Planu rasta za Zapadni Balkan koji predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU. Cilj je da se podstakne ekonomski rast regiona i ubrza socioekonomsko usklađivanje.
Plan koji je Evropska komisija usvojila u novembru, odnosi se na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobija određenu svotu novca svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.
