Masovan pomor ptica u okolini Kikinde
Kako je precizirano, među mrtvim pticama bilo je najmanje 434 gačca, lovostajem zaštićene vrste, kao i 373 čavke, koje spadaju u zakonom zaštićenu vrstu, a sve okolnosti ukazuju na masovno trovanje, što treba da bude potvrđeno laboratorijskim analizama u nadležnom veterinarskom institutu.
Ukazano je da su se gačci i čavke, ptice iz porodice vrana, hranili na plodnim poljima u blizini sela gde uglavnom traže razne insekte i njihove larve, te semena biljaka, a iz Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije smatraju da su tu najverovatnije pronašle i zatrovane mamke koji su im postali poslednji obrok.
Istaknuto je i da nije samo trovanje gačaca razlog za uzbunu, jer je pored Nakova jedan par orlova krstaša ovog proleća počeo da pravi gnezdo, a veliki broj otrovanih ptica na poljima, po oceni ornitologa, može da privuče orlove i ubije ih.
Izvršni direktor Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić kazao je da je 2. marta poslao obaveštenje Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Osnovnom javnom tužilaštvu iz Kikinde i Jedinici za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine MUP i naveo da postoji sumnja da se desilo masovno trovanje ptica kod Nakova i da se opravdano strahuje za sudbinu orlova krstaša.
On je objasnio da se u evidenciju i uklanjanje mrtvih ptica sa oranica uključila i lokalna policija, veterinarska inspekcija i radnici iz komunalnih službi.
Prema njegovim rečima, leševi ptica su pronalaženi na prostoru od oko dva kilometra, uglavnom tamo gde su noćilišta vrana, a više od 800 mrtvih ptica zakopano je u jamu na rubu oranica.
Biolog u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Stefan Prekajski istakao je da su gačci, sive vrane i svrake važan deo prirode u vojvođanski atarima, budući da oni prave gnezda i za sebe, ali i za sove i vetruške koje su glavni kontrolori brojnosti glodara.
"Kada stradaju vrane, ptice grabljivice ostaju bez gnezda i napuštaju staništa, a ubrzo potom 'eksplodira' brojnost voluharica, miševa i pacova koji napadaju useve. Verujem da javnost svakog dana treba podsećati da je region Vojvodine najobešumljeniji predeo Evrope, gde je retkost videti drvorede i šumarke, a često nema ni pojedinačnih stabala", naveo je on.
Prekajski je ukazao da su to osnovni razlozi koji su doveli do prenamnoženja glodara i velikih šteta na usevima prošle i ove godine.
"Očekujem i da će naredne zime u Kikindi biti daleko manje sova utina, što će dovesti do razočarenja velikog broja turista", rekao je Prekajski.
Teme
Prijavite se na newsletter Zelene Srbije
Životna sredina
play_arrow
