Đedović Handanović: Realan i ambiciozan plan Srbije da do 2030. proizvodi 45 odsto struje iz OIE
"Ako pogledamo da je svetski cilj da na globalnom nivou iz obnovljivih izvora energije do 2028. bude proizvedeno 42 odsto električne energije, mislim da samo mi vrlo ambiciozni sa 45 odsto i realni i da ćemo biti iznad svetskog proseka, a opet polazimo sa pozicije koja je nezahvalna, kada je u pitanju bazna energija, odnosno proizvodnja električne energije iz uglja", rekla je ona.
Đedović Handanović smatra da su realni i kada planiraju da dodaju 3,4 gigavata električne energije iz OIE do 2030. godine kroz investicije javnog i privatnog sektora.
"Počeli smo pregovore za jedan gigavat solara, planiramo i jedan gigavat vetra iz obnovljivih izvora, javnih ulaganja, investicija, ali pre svega kroz 1.300 megavata aukcija, uspešno sprovedenih, koje planiramo da nastavimo da reazlizujemo", rekla je Đedović Handanović.
Ona je istakla da su dve stvari ključne - dostupnost finansijskim sredstvima i dva puta više kritičnih mineralnih sirovina.
"Evropa i mi, kao deo energetske zajednice, se obavezujemo na slične ambiciozne ciljeve, ali mi nemamo ni upola isti pristup finansijskim sredstvima. Znamo koliko EIB radi da pomogne Evropi da postigne te konkretne ciljeve, mi ta sredstva nemamo. Treba da planiramo zatvaranje rudnika, termoelektrana, pa šta ćemo, da ostavimo stotine hiljada ljudi na ulici?", upitala je ministarka.
Ona je istakla da je važno tim radnicima obezbediti nova radna mesta, da socijalno i ekonomski ne budu ugroženi, a to, kako je navela, ne može preko noći.
"Trenutno se povećavaju sredstva, ali su i dalje nedovoljna za sve ono što mi moramo da sprovedemo. Reforme ćemo sprovoditi, nastavićemo da upodobljujemo regulatorni okvir, ali moramo da imamo predvidivost kada su u pitanju sredstva, koja nam se stavljajuju na raspolaganje, da bismo ciljeve koji su usaglašeni sa ciljevima EU i dostigli", istakla je ona.
Dodala je da zbog toga Srbija mora, ne samo da se oslanja na EU, nego i na druge izvore finansiranja i investitore iz različitih delova sveta.
Kako je navela, za sprovođenje uspešne energetske tranzicije neophodno je dva puta više kritičnih mineralnih sirovina, dostupnih na globalnom nivou - kobalt, nikl, bakar, litijum..
Đedović je navela da će njihova dostupnost u dovoljnoj meri uticati na to kolika će biti potražnja za njima i kolika će im biti cena i da li će zelena tranzicija biti ostvariva.
"Ako pričamo da treba osam puta da se udvostruči broj električnih vozila, sa 30 miliona na 240 miliona, to je nešto što ne možemo da dostignemo bez dostupnosti ovim kritičnim mineralnim sirovinama", rekla je Đedović Handanović.
Naglasila je da je za proizvodnju jednog električnog automobila potrebno - 40 kilograma nikla, devet kilograma litijuma, magnat i kobalt, 166 kilograma katodnog materijala i 56 kilograma grafita.
"Nemoguće je bez veće dostupnosti takvih sirovina, mislim da smo zemlja u svetu koja, po rezervama u Evropi, stoji na trećem mestu, a možemo da snabdevamo čak 20 odsto celog tržišta EU, Velike Britanije i Norveške sa ovim sirovinama, da se proizvede godišnje, negde milion električnih vozila", istakla je ministarka.
Generalni direktor MK grupe Mihailo Janković ocenio je da je za energetsku tranziciju važna podrška i saradnja lokalnog i civilnog sektora.
Janković je istakao da MK grupa ulaže u kapacitete za proizvodnju iz obnovljivh izvora, kao i da trenutno imaju četiri vetroparka - kapaciteta 200 megavata.
"Krenuli smo u novi investicioni ciklus da dođemo do jednog gigavata iz obnovljivih izvora, uz investcije od 900 miliona evra", rekao je Janković.
Najavio je da će ove godine u maju otvoriti vetropark "Krivaču", koji je vredan 165 miliona evra, snage je 105 megavata, a strujom može da snabde oko 75.000 domaćinstava.
