Rajaković: Srbija ima dovoljno sunca i vetra za gradnju elektrana
Srbija bi, kako je Rajaković rekao za RTS, prema "Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu", do 2050. godine morala da prestane sa proizvodnjom uglja, što znači da treba ubrzati gradnju kapaciteta zelene energije.
"Srbija ima dovoljno sunca da gradi sasvim solidne solarne elektrane, dovoljno vetra, ne u svim delovima, u južnom Banatu dominantno, da gradi odlične vetroelektrane. Imamo i vode, a dovoljno i biomase, ali i geotermalnu energiju", rekao je Rajaković.
Istakao je da je ovo trenutak kada "zelena tranzicija" mora da se ubrza, a to ne može da ide bez investicija.
"Mislim da je investiciona EBRD konferencija u Londonu prepoznala taj trenutak i ja bih rekao da su signali koji otuda idu za ceo region, a posebno za Srbiju, takvi da mi treba da krenemo punim kapacitetom u izgradnju obnovljenih izvora, pre svega solarnih i vetroelektrana", naveo je Rajaković.
Dodao je da Srbija na mreži ima devet vetroparkova, nekoliko manjih solarnih elektrana, priprema se gradnja desetak sličnih postrojenja, grade i strani i domaći investitori, a i Elektroprivreda Srbije (EPS) gradi vetropark.
Ocenio je da je "spora dekarbonizacija, odnosno napuštanje fosilnih goriva, i zatvaranje termoelektrana, loša dekarbonizacija".
"Najvažnije je ubrzati taj proces, ali taj proces da bude tako ubrzan da nikako ne bude ugrožena sigurnost isporuke električne energije. Graditi dovoljno brzo obnovljive izvore energije, graditi dovoljno brzo skladišta energije, to je drugi važan zahtev. Zato moramo istaći značaj reverzibilne hidroelektrane 'Bistrica' i potencijalno novih reverzibilnih hidroelektrana i u Srbiji i u regionu, graditi postrojenja koja mogu da omoguće dekarbonizaciju industrije, a to su postrojenja bazirana na tehnologijama vodonika i amonijaka", rekao je Rajaković.
Aukcije su, prema njegovim rečima, jedan od puteva kako doći do najpovoljnijih investicija, a najbolje rešenje su usklađene državne i privatne investicije.
"Da imamo s jedne strane i obnovljive izvore energije, s druge strane i kapacitete za skladištenje. Sve to zajedno mora biti usklađeno da ne bude ugrožena sigurnost snabdevanja građana i privrede ni u jednom momentu", naveo je Rajaković.
Ceo region i Srbija, prema njegovim rečima, 70 odsto zavise od proizvodnje struje iz uglja. Odgovarajući na pitanje da li zelena energija može da nadoknadi tu prazninu, Rajaković je rekao da to ne može brzo da se dogodi jer je "energetika veliki mehanizam i tu nema brzog okretanja volana, reč je o vremenskim horizontima 15, 20, 25, 30 godina".