Forbs Srbija: Zbog lošeg zakonskog rešenja omogućena preprodaja dozvola za solarne i vetroelektrane

U Srbiji je malo izgrađenih solarnih i vetroelektrana, ali je zahteva za priključenje prošle jeseni bilo četiri puta više od kapaciteta prenosnog sistema, a takav disbalans nastao je zbog lošeg zakonskog rešenja iz 2021. godine, pa su dozvole tražili i ozbiljni i manje ozbiljni investitori zbog mogućnosti da ih preprodaju, preneo je danas Forbs Srbija.

Kao nus produkt tadašnjeg zakonskog okvira koji je forsiralo Ministarstvo rudarstva i energetike novi zahtevi Elektromreži Srbije (EMS) za priključenje na prenosnu mrežu počeli su naglo da rastu, naročito za solarnu energiju, a na tržištu su se pojavili preprodavci, koji su prepoznali priliku za odličnu zaradu.

Princip "ko prvi devojci, njemu devojka", odnosno propisi koji regulišu da se do dozvole stiže po redosledu zahteva doveli su do toga da se među investitorima nađu i oni koji niti imaju kapaciteta, niti ikakvu nameru da grade elektranu.

Kako su tvrdili u EMS-u jesenas, rezultat ovakvog zakonskog rešenja bili su zahtevi za priključenje više od 20.000 megavata, iako sistem može da balansira tek 5.800 megavata. 

"Došli smo u situaciju kao na Divljem zapadu, ko je prvi postavio zastavicu, može da je drži pet ili šest godina i tako blokira ozbiljne investitore", rekao je  jesenas jedan od direktora u Elektrodistribuciji Srbije (EDS), Predrag Matić, na skupu posvećenom obnovljivim izvorima.

Mehanizam funkcioniše na sledeći način, prvi korak potencijalnog investitora, bio on ozbiljan ili ne, jeste potraga za lokacijom, odnosno ispitivanje potencijala vetra ili sunca, a odmah zatim i preliminarna analiza mogućnosti za priključenje.

To znači da se sklopi ugovor sa nekim konsultantom, koji po pravilu ili je blizak EMS-u ili je u samom sistemu prenosa, a čiji zadatak je da utvrdi ima li mogućnosti za priključenje, koliko je daleko od dalekovoda i koliko megavata može da se priključi, rekao je sagovornik Forbsa Srbija.

Dodao je da konsultant to utvrđuje na osnovu informacija koje već ima zbog bliskosti sa onima koji odlučuju o prenosu, ali i na osnovu Plana razvoja prenosnog sistema koji se izrađuje za nekoliko narednih godina i u kojem piše šta EMS planira, kao i gde ima prenosnih kapaciteta.

"Taj posao traje mesec ili dva i za njega potencijalni investitor mora da plati nekoliko hiljada evra. Nakon toga rade se planska dokumenata i ispituju uslovi i ograničenja na toj lokaciji, jer nije moguće graditi ako je u pitanju nacionalni park, ako je planirana izgradnja koridora, ako nije adekvatna namena zemljišta ili nije adekvatne kategorije. Tek kada se utvrdi da ne postoje ta ograničenja, sklapa se ugovor o kupoprodaji zemljišta ili o dugoročnom zakupu", naveo je sagovornik.

Pošto je za nastavak projekta važan Plan detaljne regulacije jer se njime reguliše lokacija buduće elektrane i uslovi za dobijanje građevinske dozvole, jedan od glavnih aduta preprodavaca je njihova bliskost sa lokalnim vlastima, odnosno mogućnost da utiču na brzinu usvajanja i sadržaj tog plana.

Sagovornik Forbes Srbija objasnio je da većina preprodavaca projekat proda nakon što je nacrt Plana detaljne regulacije izrađen, a pre nego što je stavljen na rani javni uvid, uz uveravanje kupca da će biti usvojen.

"Zakon je, pre nego što je izmenjen 2023. godine, omogućavao da u fazi pre ranog javnog uvida investitor podnese zahtev i EMS-u za priključak, a da EMS zatim mora da potpiše ugovor sa tim investitorom. To je i dovelo do navale investitora. Jer, se 'zapljunu' na tom spisku, pribave te prve dozvole i preliminarne studije, imaju lokaciju, ugovor o zakupu ili su vlasnik zemljišta i imaju veze u lokalnoj samoupravi i tada ozbiljnom investitoru prodaju projekat u toj fazi, pet ili šest puta skuplje od onoga što su uložili", naveo je on.

Projekti se, kako je rekao, nekada prodaju i u kasnijoj fazi, kada se napravi idejni projekat ili dobije građevinska dozvola, ali je to mnogo skuplje, jer je manji rizik i više uloženog novca. Takođe, u toj fazi obično nije reč o preprodavcima koji su sa ovom namerom i krenuli u ceo projekat, nego je reč o investitorima koji su se u međuvremenu predomislili, jer su dobili finansijski izdašniju ponudu.

Na spisku EMS-a, ako se izuzmu vetroelektrane u pogonu i pet malih hidroelektrana, trenutno se nalazi 74 zahteva investitora koji još čekaju na dozvolu za priključenje. Kada se saberu kapaciteti sa kojima su aplicirali kod državnog preduzeća nadležnog za dobijanje ovih dozvola, dolazi se do oko 11.000 megavata, što je barem dva puta više od onoga što prenosni sistem Srbije trenutno može da prihvati.

Glavni uzrok za ovako značajno smanjenje zahteva, kako je navelo Udruženje obnovljivih izvora energije Srbije, leži u donošenju nove regulative koja propisuje dodatne garancije za investitore i uređuje problem hiperprodukcije zahteva. 

"Po starom zakonskim okviru, odnosno pre izmena i dopuna Zakona o enegetici iz 2021. u procesu priključenja je bilo 3.994 megavata iz vetra i 397 megavata iz sunca. Po novom zakonskom okviru u procesu priključenja je 3.390 megavata iz vetra i 3.279 megavata iz sunca. Ukupno je dakle, oko 11.000 megavata zahteva za priključak", rekli su u EMS-u.

Ta kompanija nije odgovorila na pitanje koliko prenosni sistem Srbije trenutno može da balansira energije, ali prema ranije iznetim informacijama reč je o blizu 6.000 megavata, odnosno oko 5.000 megavata manje nego što ima zahteva za priključenje.

Drugim rečima, ili će se prenosni sistem širiti, što i najavljuju u EMS-u, ali to nije posao koji se može obaviti preko noći ili neki od investitora neće dobiti dozvolu za priključak još dosta dugo.

Na spisku zahteva, prema nezvaničnim informacijama nalazi se veliki broj onih koji su u početnoj fazi, pa je moguće da će se spisak vremenom samo smanjivati.

Na njemu se nalazi najveći projekat "Agrosolar" Kula sa kapacitetom od 726 megavata, najavljena godina izgradnje je 2026/2027. a investitori su italijanski Fintel energija i MK grupa Miodraga Kostića. To je projekat agrosolarne elektrane koja treba da ujedini proizvodnju energije sa poljoprivrednom proizvodnjom nalazi tek u prvoj fazi postupka.

Za razliku od nje, vetropark Crni Vrh, sa 150 megavata kapaciteta je u završnoj trećoj fazi, a investitor je firma "Crni vrh power" u suvlasništvu Nikole Petrovića, nekadašnjeg generalnog direktora EMS-a. Prema podacima EMS-a ovaj objekat trebalo bi da bude u pogonu tokom 2024. godine.

I druge dve kompanije čiji je Petrović suvlasnik, "Jasikovo" i "Brebex" nalaze se na spisku onih koji čekaju dozvolu EMS-a za priključenje. "Jasikovo" je vetropark u Žagubici i Majdanpeku, kapaciteta 70 megavata, čija završetak izgradnje je planiran za 2027, dok bi iste godine trebalo da bude gotova solarna elektrana "Brebex" u Dimitrovgradu, snage 300 megavata. Obe su, međutim, u prvoj fazi projekta.

Prema EMS-ovoj listi, tokom ove godine trebalo bi da se završe vetroparkovi Alibunar 1 i Alibunar 2, kao i Vetrozelena koji ima kapacitet od 300 megavata i svi se nalaze u završnoj fazi, dok gotovo da i nema solarne elektrane koja je blizu kraja gradnje, ako se izuzme Solarina u Zaječaru, kapaciteta 150 megavata, čiji završetak je planiran, takođe 2024.