Istraživači procenjuju buduće potrebe navodnjavanja u Kini
Tehnologija
| 14.03.2024
|
access_time
14:10
Foto: Xinhua/Chen Bin
Poljoprivreda koja se navodnjava čini oko 20 procenata globalnih poljoprivrednih površina i doprinosi proizvodnji hrane u procentu višem od 40. Kina je dom najvećeg navodnjavanog poljoprivrednog zemljišta na svetu, koje čini više od polovine obradivih površina u zemlji.
Stoga je voda za navodnjavanje ključna za rast useva i prinose. Precizno karakterisanje promena u korišćenju vode za navodnjavanje useva (IWU) pogoduje formulisanju optimalne politike raspodele vodnih resursa, posebno u kontekstu klimatskih promena.
Međutim, zbog ograničene dostupnosti podataka i ograničenja modela, teško je koristiti postojeće metode procene korišćenja vode za navodnjavanje useva (IWU) na nacionalnom nivou ili prema budućim scenarijima klimatskih promena.
Istraživači sa Instituta za istraživanje vazduhoplovnih informacija pri Kineskoj akademiji nauka razvili su novi model mašinskog učenja za procenu korišćenja vode za navodnjavanje useva (IWU) širom zemlje u okvirima zasnovanim na podacima.
Novi model je integrisao niz visoko preciznih hidroloških satelitskih proizvoda za daljinsko ispitivanje, meteorološke pokretače, ekonomske statistike i simulacije numeričkih modela. Pokazao je visoku preciznost u projekcijama korišćenja vode za navodnjavanje useva (IWU) sa stopom tačnosti od preko 90 procenata.
Uzimajući u obzir niz klimatskih i socioekonomskih scenarija, istraživači su kombinovali uspostavljeni okvir mašinskog učenja sa četiri napredna modela Zemljinog sistema kako bi predvideli buduće trendove i dodatne troškove korišćenja vode za navodnjavanje useva (IWU) širom Kine u narednih 70 godina.
Prema različitim scenarijima emisije gasova staklene bašte, predviđa se da će se korišćenje vode za navodnjavanje useva u Kini povećati u oko 60 procenata provincija, posebno u severozapadnim i severnim regionima.
Takođe se predviđa da će korišćenje vode za navodnjavanje useva porasti za 8,5 procenata na 17,1 procenat do 2050. godine u poređenju sa istorijskim periodom (1981-2010), uz veće emisije koje će dovesti do značajnijih povećanja.
Ovaj porast dolazi sa procenjenim dodatnim troškovima od 1,65 do 3,91 milijardi američkih dolara godišnje, naglašavajući hitnost održivog upravljanja vodama.
Rezultati istraživanja mogli bi da pruže ključne informacije za kreiranje politike u vezi sa poljoprivrednom vodom, doprinoseći u velikoj meri održivom korišćenju i upravljanju vodnim resursima u kontekstu klimatskih promena i socioekonomske dinamike, naveo je istraživački tim, dodajući da su rezultati korisni i za druge zemlje koje se suočavaju sa sve većom potrebom za navodnjavanjem.
Članak o ovom otkriću objavljen je u časopisu Budućnost Zemlje (Earth's Future).