Marković: Ciljevi za rast OIE su ambiciozni, teško je reći da li su realni

Povećanje udela obnovljivih izvora energije na više od 40 odsto u potrošnji energije do 2030. godine je teško ostvarivo za Srbiju, pa je bolje imati realne ciljeve i planove koji se mogu sprovesti, a kasnije ih poboljšavati, ocenio je stručnjak za energetiku Željko Marković.

U intervjuu za portal Zelena Srbija agencije Beta, Marković je izjavio da misli da je opravdano što je u finalnom nacrtu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) kao cilj za udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije postavljeno 33,6 odsto, umesto 40,7 odsto koliko zahteva Energetska zajednica.

"Ovo bi teško bilo ostvarivo za Srbiju, jer bi se do tog cilja moglo doći jedino uz nerealno veliki rast upotrebe toplotnih pumpi, korišćenja biogoriva, kao i nerealno velikog rasta kapaciteta za proizvodnju električne energije iz vetra i sunca", rekao je Marković.

On je rekao da se planovi uvek mogu krtikovati, ali da nema nikakve koristi od plana koji nije postavljen na što realnijim osnovama.

"Svakako je bolje imati plan nego ga nemati. Posle donošenja plana, proces planiranja ne treba da stane, i treba da se nastavi sa revizijom i preispitivanjem, kako bi se u narednom periodu doneo još kvalitetniji plan", dodao je.

Potpisivanjem Ugovora o Energetskoj zajednici i Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, Srbija je preuzela obaveze izrade i usvajanja INEKP-a, ali taj dokument još nije usvojen.

U INEKP-u je postavljen i cilj da do 2030. godine Srbija iz obnovljivih izvora proizvodi 45,2 odsto električne energije, u odnosu na 30,1 odsto koliko je bilo 2022. godine. To bi značilo, naveo je Marković, da bi rast tog učešća trebalo da se kreće od dva do tri odsto godišnje kako bi se dostigao taj cilj.

"Podsetiću da je u poslednjih 10 godina, od 2013. godine, kada je učešće OIE u proizvodnji električne energije bilo oko 28 odsto, učešće povećano tek za nešto više od dva odsto, što znači da je potrebno dosta investicija u OIE u narednih pet godina kako bismo dostigli deklarisani cilj. Tako da taj cilj je svakako dovoljno ambiciozan, ali je u ovom trenutku teško reći da li je i realan", ocenio je Marković.

Pored toga, dodao je, potrebno je smanjiti proizvodnju iz uglja, i po tom pitanju, INEKP planira smanjenje za 20 odsto.

"Dakle ostaje da vidimo da li će sve najavljene investicije biti i realizovane, kako bi se dostigli zacrtani ciljevi", rekao je Marković, dodajući da apsolutni prioritet za državu treba da budu projekti u oblasti OIE koje sprovodi Elektroprivreda Srbije (EPS), uključuju vetropark "Kostolac", solarnu elektranu "Petka" i reverzibilnu hidroelektranu "Bistrica".

Pored toga, kako je dodao, EPS mora da učini još više napora i da svoju strategiju investiranja usmeri u pogledu još većeg ulaganja u nove kapacitete kako iz hidro-sektora, tako i iz varijabilnih OIE, odnosno sunca i vetra.

Marković je kazao da se dodatna sredstva na tom putu mogu obezbediti i preispitivanjem planiranih ulaganja u proizvodnju iz lignita, koja će sve manje biti konkurentna, ali i strateškim partnerstvima sa drugim zainteresovanim stranama na izgradnji zajedničkih projekata iz OIE.

"Stoga, do kraja decenije prioriteti države treba da budu upravo transformacija energetskog miksa ka većem učešću energije iz OIE, pri čemu treba voditi računa i o kapacitetima koji treba da obezbede stabilnost proizvodnje i adekvatnost sistema. To se može ostvariti kroz unapređenje postojećih i izgradnju novih kapaciteta na prirodni gas, a posle 2030. godine i kroz upotrebu nuklearne energije", reako je Marković.

On je dodao da, po pitanju nuklearne energije, imajući u vidu dugo trajanje perioda pripreme i izgradnje takvih kapaciteta, odluke moraju biti donete što pre, što znači da bi i država što pre trebalo da ukine moratorijum u pogledu nuklearnih elektrana.

U cilju povećanja udela obnovljivih izvora u energetskom sistemu, Srbija je sprovela prve aukcije za dodelu tržišnih premija za solarne i vetroelektrane što je, prema mišljenju Markovića, značajan korak u pozitivnom smeru, koji takođe treba da doprinese transformaciji elektroenergetike Srbije u cilju dekarbonizacije.

"Naravno, budući da se tržišne premije isplaćuju na teret nas, poreskih obveznika, jako je važno da maksimalna cena koja može biti licitirana bude utvrđena na transparentan način i definisanom metodologijom", rekao je Marković.

On je podsetio da je promenom Zakona o korišćenju OIE, nadležnost za utvrđivanje te cene preneta sa Agencije za energetiku na Ministarstvo rudarstva i energetike.

"Kako je Ministarstvo došlo do navedene cene, na osnovu kojih ulaznih podataka, kriterijuma i na osnovu koje metodologije, nije komunicirano javnosti, pa bi bilo dobro da pri nekim, sledećim aukcijama, ova primedba bude ispravljena, i da Ministarstvo objavi kako je i na osnovu kojih ulaznih podataka došlo do te cene", rekao je Marković.