Ambasador SAD: Srbija je usred Evrope, mesto joj je u EU, a na njoj je da odluči da li će i u NATO

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil koji je 1999. godine bio član delegacije diplomatskih izaslanika SAD, večeras je povodom 25. godišnjice početka NATO agresije na SRJ koja se navršava 24. marta, rekao za RTS da u to vreme "niko nije bio oduševljen bombardovanjem" i da je postojala nada da se bombardovanje može izbeći.

Hil je u obimnom razgovoru rekao da je krajem 1990-ih "pitanje bilo da se zaustavi ono što je postalo veoma krvava i sve krvavija stvar na Kosovu" - da se "pokuša zaustaviti ono što su u suštini bile Miloševićeve snage" na Kosovu.

Rekao je da je tada "naše očekivanje (SAD) bilo da će za nekoliko godina svi biti u Evropi", ali je shod drugačiji.

Ali, "mislim da to ne menja ono što treba da se uradi" - rekao je Hil i objasnio da smatra "da je za Srbiju pravo mesto u Evropskoj uniji i mi bismo želeli da pomognemo Srbiji da tamo stigne. I nadam se da će se to dogoditi što pre".

Hil je rekao da smatra to "Srbija treba (da uradi) - ona je na Zapadu, u centru je Evrope. Mislim da bi trebalo da bude u strukturama, ali opet, na vama je".

"Dakle, ja Srbiju vidim vrlo jasno kao evropsku zemlju. Znam složenost ovog pitanja uslova za ulazak u Evropu, ova pitanja, na primer, usklađivanje, problem koji Srbija ima zbog pitanja sankcija. Razumem da su to teška pitanja, ali mi smo (SAD) spremni da razgovaramo i da pomognemo u slučaju Srbije i da zaista pokažemo pozitivan pristup aspiracijama Srbije" - rekao je ambasador.

"Znate, ovo je država koja nije usred ničega" - rekao je Hil i nastavio: "Ovo je država usred Evrope. I kada razgovarate s ljudima ovde, kada pitate ljude o njihovoj deci, gde rade leti, gde na jesen idu na koledž, ili univerzitet, često je odgovor u SAD ili negde u Zapadnoj Evropi".

Rekao je i da je "Srbija mnogo bliža NATO-u nego Kosovo" jer "mi (SAD) radimo sa srpskom vojskom svaki dan. Imali smo vežbe, imali smo obuku, imali smo niz stvari sa srpskom vojskom".

"Sada Srbija vodi politiku vojne neutralnosti i želim da bude jasno: mi tu politiku apsolutno poštujemo. Ali Srbi mogu u jednom trenutku doći do drugačijeg zaključka" - rekao je Hil i dodao: "Svakako da razumem problem odnosa prema NATO-u. (...) Ali da li Srbija u nekom trenutku treba da bude deo kolektivne odbrane? To će biti na Srbiji da odluči".

"Voleo bih da vidim normalnost kako bi ljudi mogli da gledaju na te granice kao na granice koje spajaju, a ne granice koje dele. Voleo bih da vidim ceo region kome zajedno ide mnogo bolje i da ceo taj region na kraju bude u Evropskoj uniji" - rekao je Hil.

"Da li naše dve zemlje imaju dovoljno zajedničkog da zajedno urade više? Moj veoma snažan osećaj je: Da, imamo. Nadam se da ćemo to moći" - rekao je Hil.

Na konstataciju RTS da u obimnom razgovoru nije pomenuo američka ulaganja u nekretnine u Srbiji, Hil je rekao da o tome "ne zna mnogo", a na potpitanje o tome što "postoji velika priča trenutno o... izvesnom projektu" - izgradnji na mestu bombardovanih zgrada Ministarstva odbrane i Vojske u centru Beograda, rekao je: "Koliko sam razumeo, oni nemaju potpisan ugovor, tako da neću da pričam o pregovorima o nekretninama".

"Ne bavim se ovim pitanjem. Stvarno ne. U Ambasadi se trudimo da pomognemo svim mogućim kompanijama. Nije mi poznato da su nam se oni obraćali" - rekao je Hil o tom potencijalnom poslu.