Srbiji nedostaje 200 miliona stabala

Foto: Beta/Dragan Gojić

Ove dve organizacije danas su potpisale i Memorandum o saradnji, sa ciljem povezivanja civilnog i privrednog sektora i širenja vizije održive i odgovorne zajednice, a u fokusu zajedničkog rada biće sprovođenje specifičnih akcija kao što su "Posadi svoj hlad" i "Let's do it! Serbia – Svetski dan čišćenja", koja obuhvata uklanjanje divljih deponija i širenje svesti o pravilnom upravljanju otpadom.

"Danas je za nas posebna svečanost - obeležavamo prvih pet godina akcije 'Posadi svoj hlad' u kojoj smo posadili oko 120.000 malih sadnica u više od 100 gradova Srbije i više od 800 komada odraslog drveća u parkovima naših gradova. Citirajući čuvenog pesnika Tagoru, koji je rekao da 'onaj koji sadi drvo u čijem hladu neće sedeti, razume smisao života', pozivamo sve da nam se pridruže i pomognu da pošumimo gradove i sela Srbije, kako bismo učinili život boljim za sve", poručio je tim lider akcije "Posadi svoj hlad" Predrag Ratić.

Početak saradnje obeležen je simbolično sadnjom tri jasena, lipe i platana na Novom Beogradu, a svako drvo nosi svoju poruku.

Jasen je drvo sreće i zdravlja, a u mnogim mitologijama poznato kao drvo večnog života.

Lipa je simbol večnosti, dok je platan oličenje grada, naročitno rasprostranjen u Evropi i omiljeno gnezdilište ptica.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović istakao je da se NALED zalaže za saradnju sa svim zainteresovanim predstavnicima civilnog, privatnog i javnog sektora kako bi zajedno radili na razvoju cirkularne ekonomije i podsticali inovativne pristupe u zaštiti i obnovi šumskih ekosistema, koji direktno utiču na očuvanje vode, vazduha i zemljišta.

"Cilj Evropske unije jeste da do 2030. prepolovi emisije gasova sa efektom staklene bašte i da do 2050. zasadi tri milijarde sadnica drveća kako bi postala klimatski neutralna", kazao je on.

Kako je naglasio, to je primer koji treba slediti.

"Ne samo da bismo se pridružili porodici evropskih zemalja, već prvenstveno kako bismo očuvali zdravlje naših ljudi i naročito dece, zaustavili UV zračenje i štetne PM čestice. Nemamo drugu planetu i vreme je da krenemo da brinemo o njoj", naveo je Krstović.

Podseća se da drveće ima važnu ulogu u gradovima, pored toga što spušta visoke temperature tokom leta i preterano hlađenje zimi, ublažava efekte olujnih vetrova i time smanjuje naše račune za struju.

Jedno drvo uzima ugljen dioksid i daje kiseonik koji je potreban za jednog čoveka godišnje, a procene kažu da svako četvrto dete danas ima probleme sa astmom, što je izazvano nedostatkom zelenila.

U Evropi najviše šuma ima Švedska, 28 miliona hektara, a slede Finska, sa 22 miliona i Španija sa 18 miliona hektara.

Najveći procenat od zemalja u regionu imaju Crna Gora i Slovenija, gde su po dve trećine teritorije pokrivene zelenilom, što ih svrstava među najpošumljenije države u Evropi.