WWF pozvao građane da sutra u 20.30 ugase svetla i pridruže se akciji 'Sat za planetu Zemlju'
Životna sredina
| Izvor: Beta
| 22.03.2024
|
access_time
15:15
Foto: WWF Srbija
"Pozivamo sve građane Srbije da doniraju jedan sat svog vremena prirodi. Sat u mraku možete da provedete na brojne kreativne načine – pričajući sa decom o ugroženim vrstama, planirajući kako da smanjite svoj 'ekološki otisak' ili gde možete da posadite novu sadnicu, a na društvenim mrežama WWF Adrije smo u poslednjih desetak dana ponudili i brojne druge održive ideje" - navela je predstavnica WWF Adrije Aleksandra Ugarković.
Ona je istakla da se akcija "Sat za planetu Zemlju" sprovodi u više od 190 zemalja i teritorija sveta, a kako se globalna biološka raznovrsnost smanjuje zastrašujućom brzinom, težište akcija je i ove godine delovanje za očuvanje biodiverziteta i prirode uopšte, a samim tim i uloge ljudi u ekosistemu.
"Rešili smo da na neki način planeti Zemlji vratimo deo onoga što uzimamo. Iako je ovaj jedan sat izuzetno važan za razvijanje svesti o problemima gubitka prirode, WWF Adria želi da traje duže. Da se makar malo odreknemo svog komfora zarad opstanka svih drugih živih bića na planeti", istakla je Ugarković.
Aktivnosti WWF Adrije povodom "Sata za planetu Zemlju" su tokom proteklih deset dana bile brojne, a centralna je bila u četvrtak u Somboru.
Tada su, uz učešće predstavnika lokalne zajednice iz Apatina, Bezdana, Sombora, Bačkog Monoštora i Novog Sada, predstavljeni planovi i dati predlozi kako da se unapredi rad na obnovi rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav od gotovo milion hektara na teritoriji pet država, duž te tri reke, u zelenom pojasu dugačkom 700 kilometara - "evropskom Amazonu".
WWF će ove i početkom sledeće godine sprovesti akciju sađenja "poplavne šume" od crne i bele topole i hrasta lužnjaka na 36 hektara u Gornjem Podunavlju.
Akcija "Sat za planetu Zemlju" se sprovodi od 2007. godine tako što se tom prilikom isključuje rasveta znamenitosti poput Opere u Sindeju, Statue Hrista u Rio de Ženeiru, sedišta UN u Njujorku, katedrale Notr Dam u Parizu, zidina u Dubrovniku, Petrovaradinske tvrđave, zgrade Prve kragujevačke gimanzije u Kragujevcu...
Srbija se u tu akciju uključila 2009. godine, a broj gradova i opština koje učestvuju raste iz godine u godinu: prošle godine ih je bilo više od 70 - isključili su javnu rasvetu ili rasvetu znamenitosti kulture i istorije što u WWF-u očekuju i sutra, u subotu.