Đedović Handanović: Srbija deo energetske tranzicije, ključno pitanje održivosti i pravednosti
"Jedini postulat koji tranzicija mora da ispuni jeste da bude održiva i dobro planirana. Zbog toga u taj proces nismo krenuli sa neracionalnim pristupom, niti ćemo to raditi u budućnosti zatvaranjem termokapaciteta samo zato što neki misle da je to potrebno", rekla je Đedodić Handanović na trećoj Međunarodnoj konferenciji "Кako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?" u organizaciji Energije Balkana, objavilo je ministarstvo.
Takođe, ocenila je da je izlazak iz dobijanje energije iz uglja dugoročno izazovan proces, koji treba da se sprovede na održiv način.
"Zemlje EU počele su da se bave ovim pitanjem pre više od 10 godina kada su priznale da im fale finansijska sredstva. Formirale su fondove, da bi obezbedile pravednu tranziciju, koji su posebno važni za zemlje poput Poljske i Češke koje se, kao i mi, dominantno oslanjaju na ugalj", rekla je ministarka.
Objasnila je da su ti fondovi vredni nekoliko milijardi evra i da služe za prekvalifikaciju ljudi pogođenim energetskom tranzicijom, obezbeđivanje novih radnih mesta, zatvaranje kopova i izgradnju novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije (OIE).
"S obzirom da delimo ciljeve kao i EU u energetskog tranziciji, moramo da dođemo do povoljnih finansijskih sredstava i da učestvujemo u tim fondovima kako bismo obezbedili pravednu tranziciju bez dizbalansa u sistemu i negativnih socijalnih i ekonomskih efekata u delovima Srbije, koji se oslanjaju na rudarstvo i ugalj", rekla je Đedović Handanović.
Ministarka je istakla da je važno da budu uporni, kao i da planiraju postepeno i održivo povećanje proizvodnih kapaciteta iz OIE, uz stabilnost na prenosnom sistemu, omogućavajući time građanima Srbije stabilno snabdevanje električnom energijom.
Podsetila je da je Ministarstvo rudarstva i energetike u prethodnih 18 meseci unapredilo zakonodavni okvir u oblasti OIE, čime je, kako je navela, obezbeđeno više kapaciteta iz OIE i veća sigurnost sistema.
"Izmenama Zakona o korišćenju OIE, kroz usaglašavanje sa državnim preduzećima, uspeli smo da dobijemo najbolje inpute šta treba da promenimo da bismo ostvarili najbolje rezultate. Sagledali smo i potrebe građana, koji su važni učesnici energetske tranzicije sa instalisanih više od 50 megavata (MW) iz solarnih elektrana, dok smo pre 18 meseci imali na mreži samo 12 MW", rekla je ona.
Đedović Hanandović je dodala da se razgovara sa Elektroprivredom Srbjije i Elektrodistribucijom Srbije o preduslovima kako bi ubrzali tranziciju ka čistim izvorima energije.
Najavila je da se planira izgradnja novih reverzibilnih hidroelektrana, koje će, kako je rekla, omogućiti nove kapacitete za skladištenje energije.
"Radimo na svim preduslovima i obezbeđivanju finansiranja za početak izgradnje RHE Bistrica, ali i na novom projektu samobalansirajućih solarnih elektrana od jednog gigavata (GW), koji će imati baterije za skladištenje energije", rekla je Đedović Handanović.
Istakla je da je gas prelazno gorivo u energetskoj tranziciji, ali da finansiranje projekata u gasnom sektoru postaje problematično.
Najavila je i da su u pripremi nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.
"Moramo da razvijamo dodatna gasna skladišta u našoj zemlji kako bismo povećali kapacitete i sigurnost snabdevanja. Međutim, EU ide ka tome da gas postepeno izbacuje iz upotrebe, najpre sa većim korišćenjem električnih vozila, a onda i gašenjem gasnih kotlova od 2039. godine", rekla je ona.
Ministarka je navela da ta činjenica uz "turbulentne" geopolitičke izazove navodi na potrebu donošenja novih odluka na vreme.
"Zbog toga smo bili na Samitu o nuklearnoj energiji u Briselu i počeli da razmišljamo o nuklearnim elektranama. Mislimo da su nuklearne elektrane jedini stabilan izvor bazne energije, koji nije iz fosilnih goriva, dok su jedine alternativne opcije ugalj i gas koji nisu prihvatljivi izbog emitovanja ugljen-dioksida", rekla je Đedović Handanović.
