Antić: Poreska uprava bez podataka da li će privrednici kojima je poklonjeno zemljište platiti porez

prt.scr youtube

Poreska uprava Srbije nema evidenciju da li je i jedan investitor, kome je odobrena besplatna konverzija prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, podneo poresku prijavu za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno na poklon državne imovine, rekao je danas predsednik Mreže za restituciju Mile Antić.

"Odgovor Poreske uprave na naše pitanje da li će neko od vlasnika investitora, koji je konvertovao pravo korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, bez naknade, podneo poresku prijavu za porez na prenos apsolutnih prava, bio je da takve evidencije nema", rekao je Antić za Betu.

Dodao je da je to potvrda "totalne neodgovornosti i suštinske nebrige o imovinskim interesima Republike Srbije, odnosno totalne nebrige za javnu svojine države Srbije i jedinica lokalne samouprave".

Ministarstvo finansija je Mreži za restituciju na pitanje da li je procenjena imovina koja će se pokloniti, dostavilo odgovor da nije vršilo procene, niti ima podatke o vrednosti građevinskog zemljišta koje se kroz postupke konverzije prava korišćenja u pravo svojine, otuđuje iz svojine Republike Srbije u korist trećih lica, te istim dopisom uputilo je da se odgovor traži od Poreske uprave.

Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, sredinom prošle godine, ukinuta je naknada za konverziju prava korišćena građevinskog zemljišta u pravo svojine za firme koje su kupljene u privatizaciji ili stečaju, uprkos tome što je Ustavni sud 2013. godine doneo odluku da građevinsko zemljište može pretvoriti u pravo svojine samo uz plaćanje tržišne naknade.

Na spisku zahteva za konverziju bez naknade do početka fabruara bile su 1.034 firme i 414 fizičkih lica.

Najbrojni su zahtevi, ima ih oko 100, su oni koji su došli iz kompanije Industrija mesa "Matijević" i njenih firmi i iz naftne kompanije Mol.

Na spisku su i skoro sva privatizovana preduzeća Zdravlje Leskovac, Galenika, Hemofarm, Karneks, Šinvoz, Energoprojekt, Napredak, Želvoz, Šinvoz, Svislajon, Naftna industija Novi Sad, Rafinerija Pačevo, Azotara Pančevo, Trudbenik, Brodogradilište Apatin, Fabrika ulja Dijamat, preduzeće "Bora Kečić" iz Obrenovca, Strela Ub, Prva iska Barič, Juhor, Neoplanta, Hotelsko preduzeće "Moskva", Kopernikus sistem, Green energy Group, Meser tehnogas, pa čak i Industrija piva Zrenjanin u stečaju, i jedna advokatska kancelarija.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, na čelu sa Goranom Vesićem je usvajanje izmena Zakona o planiranju i izgradnji u Skupštini Srbije o besplatnoj konverziji, pravdalo da će se time podstaći građevinarstvo jer korisnici zemljišta nemaju novac za njegovu kupovinu, a investirali bi u proširenje proizvodnje.

Zbog toga je, kako je tvrdio Vesić, zakočena gradnja na oko 5.000 lokacija. Državna sekretarka u tom Ministarstvu Aleksandra Damnjanović je nakon usvajanja tog zakona najavljivala da su za nove investicije zainteresovane kompanije Koka kola i Filip Moris, ali tih firmi nema među imenima do sada dostupnih zahteva.

Vesić je danas na Fejsbuku naveo da se u Srbiji trenutno na lokacijama gde je moguće izvršiti konverziju bez naknade, planiraju investicije od 88 miliona evra.

On je rekao da je to skoro tri puta više od 30 miliona koliko je Srbija zaradila za 12 godina primene instituta konverzije uz naknadu, ali nije naveo, kako ukazuju u Mreži za restituciju, koliku će štetu imati država i građani od poklanjanja zemljišta, verovatno bez plaćanja poreza na taj dar čak i firmama koje ostvaruju velike profite.