Advokat o slučaju Dada Vujasinović: Poraz srpskog pravosuđa, posle 30 godina ostalo veliko ništa

Istraga u slučaju sumnjive smrti novinarke Radislave Dade Vujasinović predstavlja stvarni poraz srpskog pravosuđa jer je i posle 30 godina postupak u predistražnoj fazi, ocenio je danas advokat Marko Pušica.

On je povodom godišnjice nerazjašnjene smrti novinarke Duge rekao za Udruženje novinara Srbije (UNS) da je posle tri decenije "ostalo veliko ništa" jer je u tom postupku nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ubistvo.

"S obzirom da se slučaj sumnjive smrti Radoslave Dade Vujasinović iz 1994. godine još uvek rešava u predistražnoj fazi, zbog postojanja osnova sumnje da se radi o krivičnom delu ubistva, možemo zaključiti da se nije odmaklo od početka postupanja, a to je stvarni poraz srpskog pravosuđa", ocenio je advokat.

Pušica je naveo da predistražni postupak, kao i krivični postupak inače, u konkretnom slučaju može trajati sve dok se može preduzimati krivično gonjenje za krivično delo, odnosno do trenutka nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.

"Ovde dolazimo do poražavajućeg saznanja, da je u ovom predmetu protekom 30 godina od događaja, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. To znači da se ni u predistražnom postupku, niti u bilo kojoj drugoj fazi krivičnog postupka, više ne može utvrditi istina u ovoj stvari i slučaj sumnjive smrti ove novinarke se faktički završava u fazi u kojoj je započet i bez sudskog epiloga", rekao je Pušica.

Ocenio je da je "neefikasan pravosudni sistem" kreirao uslove za nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, jer je po njegovim rečima, usled proteka vremena, a posebno zbog očigledne opstrukcije, bilo sve teže pribaviti dokaze.

"Zato će i srpska javnost ostati uskraćena za istinu o sumnjivoj smrti novinarke Radoslave Dade Vujasinović", kazao je advokat.

Telo novinarke Duge pronađeno je 9. aprila 1994. godine u njenom stanu u Trećem bulevaru broj 118 u Novom Beogradu, a u zapisniku koji je sačinjen posle obavljene obdukcije navedeno je da je umrla dan ranije, u 1.30 sati.

Prvobitna zvanična verzija događaja bila je da je novinarka izvršila samoubistvo, ali je kasnije ta verzija dovedena u pitanje zbog čega je slučaj do danas ostao nerazjašnjen.

Forenzički institut u Hagu kojem je Ministarstvo pravde septembra 2015. godine prosledilo dokazni materijal, nije utvrdio uzrok i način smrti novinarke.

Zaključak izveštaja dostavljenog Višem javnom tužilaštvu jula 2016. godine je da "povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radislava Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja".

Zvanična verzija događaja bila je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške, ali je istraga do sada obnavljana nekoliko puta.

Porodica Dade Vujasinović, koja nije poverovala da je reč o samoubistvu, angažovala je privatnog balističara Zorana Jovanovića koji je utvrdio da je na fotelji osim Dadine, bila još jedna krvna grupa, što ukazuje da je u stanu bila još jedna osoba.

Njegov nalaz dostavljen je Tužilaštvu u decembru 1994. godine, ali je odbijen.

Balističar Vladimir Kostić 2008. godine obavio je veštačenje i sudu predao svoj nalaz u kome se navodi i da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što bi značilo da je sebe usmrtila sa dve patrone iz lovačke puške, odnosno, da je u sebe morala da puca dva puta, što nije moguće.

Okružni javni tužilac u Beogradu je posle toga, u januaru 2009. godine, prekvalifikovao slučaj u ubistvo umesto samoubistva i pokrenuo pretkrivični postupak.

Holandski forenzički institut u Hagu je utvrdio, međutim, da je u telu Dade Vujasinović pronađen jedan filcani čep, a ne dva, kako je tvrdio balističar Vladimir Kostić.

Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. godine u Čapljini. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik 1987. godine.

Novinarsku karijeru je započela u Privrednom pregledu, a nakon toga je pisala autorske tekstove za list Duga, gde je 1993. godine postala član uređivačkog kolegijuma.

Osim istraživačkih tekstova pisala je i reportaže o ratnim događajima u Jugoslaviji i političkim događajima u Srbiji.

Za reportaže sa ratišta dobila je nagradu UNS "Svetozar Marković".