Orban o reformi migracione politike EU: 'Još jedan ekser u kovčeg Evropske unije'

Mremijer Mađarske Viktor Orban je u sredu uveče ocenio da je tek usveojena reformu migracione politike EU "još jedan ekser u kovčeg Evropske unije".

"Jedinstvo je mrtvo, bezbedne granice više ne postoje, ali Mađarska nikada neće pokleknuti pred masovnim migracijama, potrebna nam je promena u Briselu da zaustavimo imigraciju!"  - poručio je Orban na platformi X.

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u sredu uveče posle godina teških pregovora duboku reformu evropske migracione politike kojom se pooštravaju kontrole dolazaka na granice EU i uspostavlja sistem solidarnosti država-članica.

Tokom plenarne sednice u Briselu koju su nakratko prekinuli protesti aktivista za ljudska prava, usvojeno je svih deset tekstova "Pakta o migraciji i azilu" koji je rezultat teškog kompromisa.

"Ovo je ogroman korak za Evropu" - ocenila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posle glasanja, pozdravivši "zaista istorijski dan".

Isti pridev je koristilo nekoliko lidera i zvaničnika, i u Berlinu i u Atini.

Nemački kancelar Olaf Šolc pozdravio je "neophodan istorijski korak" koji "ograničava neregularnu imigraciju i konačno rasterećuje zemlje koje su posebno pogođene".

Među zemljama dolaska Grčka je, preko svog ministra za migracije Dimitrisa Kairidisa, pozdravila "veliki korak napred".

Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi pozdravio je što da su poslanici Evropskog parlamenta našli "najbolji mogući kompromis koji uzima u obzir prioritetne potrebe Italije".

Predsednica Evropskog parlamenta, Maltežanka Roberta Mecola, ocenila je da je Pakt omogućio "obezbeđivanje spoljnih granica Evrope, dao jasnoću važećim pravilima i garantovao ravnotežu solidarnosti i odgovornosti, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava".

Tri glavne evropske političke porodice – EPP (desnica), Socijalisti i demokrate (SD) i Obnovi Evropu, generalno su podržale Pakt koji je izazvao protivljenje velikog dela krajnje desnice, ali i Zelenih, radikalne levice i neki socijalisti.

Na strani nezadovoljnih je Orban, a njegov poljski kolega Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta, uverio je da će njegova vlada "zaštititi" Poljsku od programa relokacije migranata.

Pakt o migraciji zasnovan je na predlogu Komisije predstavljenom u septembru 2020. godine posle neuspeha prethodnog pokušaja reformi, nakon izbegličke krize 2015-2016.

Reformu koja je bila predmet političkog dogovora u decembru, sada će morati da formalno potvrdi Savet EU verovatno krajem aprila. Cilj pregovarača je bio da se apsolutno uspe pre evropskih izbora u junu iz straha da će sledeći parlament sahraniti projekat.

Uporedo sa ovom reformom, koja će se primeniti tek 2026. godine, EU povećava broj kontroverznih sporazuma sa zemljama porekla i tranzita prognanika (Tunis, Mauritanija, Egipat) da bi pokušala da smanji broj pristiglih na svoje granice.

EU se suočava s porastom zahteva za azil koji je dostigao 1,14 miliona 2023. godine, što je najviše od 2016, prema Evropskoj agenciji za azil. "Neregularni" ulasci u EU se takođe povećavaju, na 380.000 u 2023. godini, navodi Frontek.

Reforma uvodi obavezno "filtriranje" migranata koji dolaze na granice EU - registrovanje u zajedničkoj bazi podataka Eurodac.

Za one za koje je statistički najmanja verovatnoća da dobiju azil, predviđena je "granična procedura": biće zadržani u centrima dok se njihov dosije ubrzano pregleda, sa ciljem bržeg vraćanja odbijenih u zemlje iz kojih su došli.

Čak 161 organizacija za ljudska prava, uključujući Hjuman rajts voč, Amnesti internešenel, Međunarodni komitet spasa i Oksfam, pozvala je evro-poslanike da odbace Pakt, zabrinute zbog "pritvaranja porodica sa decom" i "kriminalizacije" izbeglica.

"Pakt ubija, glasajte ne!", uzvikivali su aktivisti prisutni u sali Evropskog parlamenta tokom sednice.

Među Zelenima, francuski izabrani zvaničnik Munir Saturi kritikovao je "kolaps vrednosti". "To je sraman pakt jer ukida individualno pravo na azil" - osudila je nemačka poslanica Kornelija Ernst (GUE, radikalna levica).

Postojeće pravilo prema kojem je zemlja ulaska migranta u EU odgovorna za njihov zahtev za azil, zadržano je uz neke izmene. Ali, da bi se pomoglo zemljama u koje stiže mnogo izbeglica, kao što su Italija, Grčka ili Španija, organizovan je sistem obaveznog solidarnosti.

Ostale države članice moraju da doprinesu brigom o tražiocima azila njihovim premeštanjem ili davanjem doprinosa – finansijskih ili materijalnih – u korist zemlje pod migracionim pritiskom. Ova alternativa je imala za cilj da prevaziđe protivljenje Mađarske i Poljske bilo kojoj kvoti za izbeglice, ali obe zemlje ostaju neprijateljske prema reformama.

Te predloge kritikuje krajnja desnica.