Benkvoč: Gasni projekat Severne Makedonije ugrožava prelazak na obnovljive izvore

Projekat Severne Makedonije za gasnu interkonekciju s Grčkom će verovatno dodatno odložiti već sporu tranziciju na obnovljive izvore energije i mogao bi rezultirati nastavkom korišćenja fosilnih goriva znatno posle 2050, saopštila je Mreža Benkvoč za centralnu u istočnu Evropu (CEE Bankwatch).

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), čiji upravni odbor treba 24. aprila da glasa o zajmu od 98,6 miliona evra za gasovod, nije ispoštovala svoje ekološke i socijalne standarde jer je zanemarila nacionalne javne konsultacije za ovaj projekat, naveo je CEE Bankwatch u saopštenju poslatom portalu SeeNews.

"Ni Severna Makedonija ni EBRD nisu izračunali niti analizirali emisije iz sagorevanja gasa koji se transportuje gasovodom, što je najznačajniji uticaj projekta", naveo je CEE Bankwatch.

Kredit EBRD-a bi se koristio za izgradnju gasnog interkonektora s Grčkom i transportnih gasovoda koji povezuju Gostivar sa Kičevom i Sveti Nikole sa Velesom, prema projektnoj dokumentaciji koju je EBRD objavio u februaru. Ukupna vrednost projekta je 140,2 miliona evra.

CEE Bankvwatch je takođe ukazao na preveliki kapacitet gasovoda, koji bi daleko premašio potrošnju gasa u zemlji i doveo do znatnog povećanja potrošnje gasa u Severnoj Makedoniji i susednim zemljama.

"Dok se u Strategiji energetskog sektora EBRD-a za 2023. tvrdi da je finansiranje gasa ograničeno na 'izuzetne slučajeve', ovaj projekat pokazuje drugačije. Gasovod je očigledno prevelik, jer bi njegov kapacitet bio tri do šest puta veći od potrošnje gasa u zemlji 2021, a postojeći gasovod iz Bugarske bi i dalje radio", ocenio je CEE Bankwatch.

Ta organizacija je i ranije ukzivala na faktore zbog kojih Severna Makedonija treba da preispita svoje planove za gasnu infrastrukturu, uključujući povećane troškove izgradnje, poskupljenje gasa, promene u regulativi EU i strategijama zajma, kao i otkazane ili zaustavljene projekte za gasovode sa Kosovom i Albanijom.

Severna Makedonija i Grčka su 2021. potpisale sporazum o prekograničnom interkonektoru za prirodni gas sa početnim kapacitetom od 1,5 milijardi kubnih metara godišnje. Severna Makedonija se oslanja na uvoz iz Rusije preko Bugarske, a taj ugovor s Gaspromom ističe 2030.