Ta objava znači da svako ko proizvodi sadržaj za beloruski servis Dojče Velea potencijalno može da dobije sedmogodišnju zatvorsku kaznu. Svako ko čita i reemituje članke Dojče Velea mogao bi da bude proglašen krivim za prekršaj ili krivično delo.
Generalni direktor Dojče Velea Peter Limburg kritikovao je odluku ocenjujući da su optužbe protiv tog medija neosnovane i ne odražavaju pravu prirodu rada beloruskog servisa.
Beloruske vlasti već su proglasile 199 organzacija ekstremističkim i koriste tu oznaku da uguše kritke u zemlji. Na spisku se nalazi beloruski servis Radio Slobodne Evrope i nezavisna beloruska televizija Belsat koja emitija na beloruskom iz glavnog grada Poljske Varšave.
"Situacija sa slobodom govora u Belorusiji najgora je u Evropi", rekao je Andrei Bastunec, šef Beloruskog udruženja novinara, dodajući da je Belorusija poput "evropske Severne Koreje".
Belorusija je bila zahvaćena masovnim protestima 2020. gdine posle izbora na kojima je autoritarni predsednik Aleksandar Lukašenko proglasio da je osvojio šesti mandat. Izbore su Zapad i opozicija ocenili nameštenim.
Vlasti su kao reakcija na te proteste uhapsile više od 35.000 ljudi, a neke od njih su brutalno tukli, prema proceni organizacija za odbranu ljudskih prava.
Mnoge istaknute opozicone ličnosti su uhapšene i osuđene na duge zatvorske kazne dok su drugi pobegli u inostranstvo.
Beloruski servis Dojče Velea ima sedište u Bonu i tu medijsku kuću finansira nemačka vlada.
Prema Beloruskom udruženju novinara trenutno ima 36 novinara u zatvoru u Belorusiji.
