Na današnji dan 30. april
Na današnji dan 30. aprila 2011. argentinski pisac Ernesto Sabato, autor romana "Tunel", "O junacima i grobovima" i "Abadon, anđeo uništenja" umro je u 99. godini.
313 - Rimski car Konstantin Prvi Veliki je Milanskim ediktom legalizovao hrišćanstvo u Rimskom carstvu.
1777 - Rođen je nemački matematičar i astronom Karl Fridrih Gaus (Carl Friedrich Gaush), pronalazač metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji (Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija). Smatra se jednim od najvećih matematičara svih vremena.
1789 - Džordž Vašington (Georges Washington) izabran je za prvog predsednika SAD. Posle dva predsednička mandata, u septembru 1796. godine uputio je američkom narodu oproštajnu poruku (Farewell Address) i povukao se na svoje imanje.
1803 - SAD su od Napoleona Bonaparte, za 15 miliona dolara, kupile Luizijanu koja je na isti datum 1812. formalno ušla u sastav američke države kao njena 18. članica.
1804 - U borbama u Surinamu Britanci su prvi put upotrebili municiju koja sadrži više zrna - "šrapnel", nazvanu po izumitelju Henriju Šrapnelu (Henry Shrapnel).
1870 - Rođen je austrijski kompozitor madjarskog porekla Franc Lehar (Franz), najznačajniji predstavnik bečke operete u prvoj polovini 20. veka ("Vesela udovica", "Zemlja smeška").
1883 - Umro je francuski slikar Eduar Mane (Edouard Manet), jedan od začetnika impresionizma ("Doručak na travi", "Bal u Foli-Beržeru", "Balkon", "Olimpija").
1883 - Rođen je češki pisac Jaroslav Hašek, autor romana "Doživljaji dobrog vojnika Švejka".
1893 - Rođen je Joahim fon Ribentrop (Joachim von Ribbentrop) ministar spoljnih poslova nacističke Nemačke. Medjunarodni sud u Nirnbergu osudio ga je na smrt zbog zločina u Drugom svetskom ratu. Kazna vešanjem izvršena je 1946.
1895 - Svečano je otvorena Prva međunarodna izložba u Veneciji, koja je vremenom postala najveća smotra savremene likovne umetnosti u svetu - "Venecijanski bijenale".
1900 - Havaji su postali sastavni deo SAD.
1909 - Rođena je holandska kraljica Julijana. Kraljica je postala 1948, a 1980. abdicirala je u korist starije kćerke Beatrise (Beatrix).
1915 - U Parizu je osnovan Jugoslovenski odbor - organizacija srpskih, hrvatskih i slovenačkih političkih emigranata iz Austro-Ugarske koja je u vreme Prvog svetskog rata vodila akcije za oslobadjanje južnoslovenskih zemalja od Austro-Ugarske i za njihovo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom.
1934 - Austrija je donela Ustav kojim je ozakonjena diktatura kancelara Engelberta Dolfusa (Dollfush).
1941 - Nezavisna Država Hrvatska donela je zakon o rasnoj pripadnosti na osnovu kojeg su počeli progoni Srba, Jevreja i Roma.
1945 - Adolf Hitler i njegova ljubavnica Eva Braun izvršili su samoubistvo u podzemnom bunkeru u Berlinu. Ruske trupe ušle su u centar Berlina, zauzele Rajhstag i druge državne institucije, dok su savezničke trupe osvojile Minhen, a francuske ušle u Austriju.
1945 - Jugoslovenska armija (NOV i POJ) oslobodila je u Drugom svetskom ratu ustaški logor Jasenovac.
1953 - U Beogradu je otvoren Železnički muzej, prvi takav u Jugoslaviji, osnovan u februaru 1950.
1973 - Predsednik SAD Ričard Nikson (Richard Nixon) prihvatio je odgovornost za prisluškivanje rivalske Demokratske stranke u zgradi "Votergejt" 1972, što je dovelo do njegove ostavke u avgustu 1974. godine.
1975 - Padom Sajgona (Ho Shi Min), u koji su ušle snage Severnog Vijetnama, okončan je tridesetgodišnji Vijetnamski rat u kojem je poginulo 58.000 Amerikanaca i tri miliona Vijetnamaca, od kojih dva miliona civila.
1989 - Umro je italijanski filmski režiser Serđo Leone (Sergio) autor "špageti vesterna" ("Za šaku dolara", "Zovem se Niko", "Bilo jednom na Divljem zapadu", "Dogodilo se u Americi").
1991 - U ciklonu u Bangladešu je poginulo 125.000 ljudi.
1995 - Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) naložio je obustavljanje trgovine s Iranom i zabranio investicije u tu zemlju, optuživši Teheran da podržava medjunarodni terorizam.
1999 - U vazduhoplovnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogođene su zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije u užem centru Beograda.
2000 - Umro je bivši premijer Danske Pol Hartling koji je 1978. godine postao Visoki komesar UN za izbeglice, a 1981. dobio Nobelovu nagradu za mir.
2002 - Predsednik Robert Mugabe proglasio je vanredno stanje u Zimbabveu zbog velike nestašice hrane koja je dovela hiljade stanovnika na ivicu gladi. Kriza sa hranom nastupila je usled suše, i zbog zatvaranja farmi koje su držali belci.
2003 - SAD, Rusija, Evropska unija i UN zvanično su objavile "mapu" za mirovno pregovore Izraela i Palestine, koji je trebalo da dovedu do stvaranja nezavisne palestinske države 2005.
2005 - Na jugu Iraka medjunarodni istražitelji su otkrili grobnicu sa 1.500 tela, za koju se veruje da su većinom ubijeni Kurdi koji su tokom 1980-tih godina, u vreme režima Sadama Huseina, proterani iz naselja na severu Iraka.
2007 - Književnica Jara Ribnikar umrla je u 95. godini u Beogradu. Autorka je više romana, zbirki pripovedaka i memoarske proze, a prevodila je sa češkog i nemačkog. ("Nedovršeni krug", " Pobeda i poraz", "Jan Nepomucki").
2008 - Švajcarski hemičar i pronalazač halucinogenog narkotika LSD, Albert Hofman umro je u Bazelu u 102. godini. Hofman je prvi put proizveo LSD 1938. godine dok je u medicinske svrhe istraživao pečurke.
2009 - Američki proizvođač automobila "Krajsler" proglasio je bankrotstvo posle neuspeha pregovora s kreditorima o restrukturisanju dugova. "Krajsler" je odmah sklopio dogovor o udruživanju sa italijanskim "Fiatom".
2009 - Na Univerzitetu u Bakuu, u Azerbejdžanu, neidentifikovani napadač je vatrenim oružjem ubio 13 ljudi, a 15 ranio.
2013 - Holandski prestolonaslednik Viljem-Aleksandar (46) ustoličen je za kralja, pošto se njegova majka, kraljica Beatriks (75), posle 33 godine, zvanično povukla s trona.
2015 - Širom SAD su održane demonstracije u znak solidarnosti s protestom u Baltimoru, protiv rasne diskriminacije i prekomernog nasilja policije koja je izazvala smrt Afroamerikanaca u Klivlendu, Fergusonu, Misuriju, Njujorku i drugim gradovima.
2017 - U nesreći blizu Mont Everesta poginuo poznati planinar Uli Stek (Ueli Steck), nazvan "Švajcarska mašina" zbog brzine i istrajnosti u osvajanju vrhova.
