Uoči posete Si Đinpinga Francuskoj: Um širi od neba

Svaki put kada kineski predsednik Si Đinping drži novogodišnji govor, radoznali knjiški moljci širom zemlje i sveta proučavaju njegove kancelarijske police za knjige u kompleksu Džongnanhai.

Dok se kamera okreće, pažljivi gledaoci mogu otkriti da se u Sijevim zbirkama knjiga nalaze neka ključna francuska remek-dela, kao što su Duh zakona, Jadnici, Crveno i crno i Ljudska komedija. ''Razvio sam veliko interesovanje za francusku kulturu, a posebno za francusku istoriju, filozofiju, književnost i umetnost kada sam bio mlad'', prisetio se jednom Si.

Si je strastveni čitalac. Njegovo opsežno čitanje pomoglo mu je u oblikovanju globalne perspektive. Nakon što je preuzeo kormilo Kine, učinio je kulturnu interakciju zaštitnim znakom svoje diplomatije, što omogućava bolje razumevanje između Kine i drugih delova sveta.

Kina i Francuska ove godine proslavljaju 60 godina diplomatskih odnosa, a kineski predsednik dolazi u svoju treću državnu posetu toj evropskoj zemlji. Sve oči su uprte u njega u želji da vide kako će ovaj ljubitelj francuske kulture još više približiti dve velike civilizacije Istoka i Zapada, piše Sinhua.

OD STENDALA DO IGOA

Tokom svojih tinejdžerskih godina kasnih 1960-ih, Si je poslat u Liangđiahe, siromašno selo koje se nalazi na kineskoj visoravni Les, kao ''obrazovani mladić'' da ''uči od seljaka''.

Usred teškoća seoskog života, čitanje je postalo Sijeva duhovna uteha. Čitao je svako delo klasične književnosti koje je mogao da nađe u zaseoku, a među njima je bilo i ''Crveno i crno''.

''Stendalovo delo ‘Crveno i crno’ imalo je veliki uticaj'', rado se prisećao Si godinama kasnije. ''Ali kada je reč o prikazivanju zamršenosti sveta, dela Balzaka i Mopasana su najbolja, na primer, Balzakova Ljudska komedija'', dodao je.

''Klasične knjige francuskih vodećih pisaca ostavile su tako dubok utisak na pasioniranog čitaoca da ih on često citira, posebno Viktora Igoa, u svojim govorima. Obraćajući se na značajnoj konferenciji o klimatskim promenama u Parizu 2015. kako bi pozvao na dogovor, Si je citirao pronicljivu rečenicu iz ‘Jadnika’ – ‘Vrhunski resursi izviru iz ekstremnih rešenja’'' naveo je.

Si takođe gaji naklonost prema francuskim umetničkim delima. Uživa u francuskim kompozitorima Bizeu i Debisiju. Posetio je nekoliko kulturnih mesta, od veličanstvene Trijumfalne kapije do raskošnih dvorana Dvorca Versaj. Duboko u njegovom srcu, vanvremenske kolekcije u muzeju Luvr i poštovanom svetilištu katedrale Notr Dam trajna su blaga ljudske civilizacije.

U stvari, Si nije prvi kineski lider koji voli francusku kulturu. Tokom onoga što je poznato kao Pokret marljivog rada i štedljivih studija 1920-ih, pokojni kineski lideri Džu Enlaj i Deng Sjaoping putovali su u Francusku na edukativne boravke u potrazi za izlazom za Kinu, zemlju koja je tada bila rastrzana ratom, siromaštvom i invazijama.

U to vreme, mnogi patriotski nastrojeni kineski omladinci bili su inspirisani spisima  o Francuskoj revoluciji, koja je takođe u pozadini Igoovim Jadnika, jednog od francuskih remek- dela koje Si najčešće citira. Kako se Si jednom prisetio, jedna od epizoda koja ga je duboko dirnula je kada biskup Mirijel pomaže Žanu Valžanu i podstiče ga da bude bolji čovek. ''Velika dela poseduju veliku moć da pokrenu čitaoce'', rekao je on.

DŽIJIN ILI BLISKI PRIJATELJI

Sijevo uvažavanje francuske kulture objašnjava zašto je kulturna razmena postala sve istaknutija u njegovim interakcijama sa francuskim liderima i u bilateralnim razmenama između Kine i Francuske.

Godine 2019, u francuskom gradu Nici, francuski predsednik Emanuel Makron primio je Sija u vili Kerilos, stoletnoj kući koja gleda na Mediteran i koja se smatra mikrokosmosom koji odražava evropsku civilizaciju. Tamo je Makron poklonio Siju drevnu knjigu: dragocenu kopiju originalne francuske verzije ''Konfučije, ili nauke o prinčevima''.

Sa smeđe mramorastim kožnim koricama sa zlatnim ukrasima po sredini I ivicama boje kestena, Konfučijevo delo je objavljeno 1688. u doba Prosvetiteljstva. Nakon nekoliko listova,  kitnjastim staro-francuskim jezikom ispisano je: ''Čitaocima – ova knjiga služi kao ključ ili uvod u čitanje Konfučija''.

Rani prevodi konfučijanskih učenja inspirisali su francuske mislioce Monteskjea i Voltera, rekao je Makron Siju, koji je nežno držao knjigu sa otvorenim koricama. ''To je dragocen poklon'', rekao je Si. Kasnije je postao deo cenjene zbirke Nacionalne biblioteke Kine.

Tokom 17. veka, Evropa je bila svedok pojave trenda poznatog kao ''Šinoaseri'' (Chinoiserie), koji se proširio širom kontinenta u 18. veku, podstaknut povećanjem trgovine sa Kinom. Istovremeno, francuski sinolozi su istraživali proučavanje konfučijanizma, filozofske osnove tradicionalne kineske kulture, i širili njegove ideje širom Evrope.

Posmatrači su primetili te kulturne razmene. Gu Hongming, poznati moderni kineski naučnik, napisao je: ''Čini se da samo Francuzi razumeju Kinu i kinesku civilizaciju sa neuporedivom dubinom, jer poseduju duhovnu suštinu isto toliko izvanrednu kao i ona kod Kineza''.

Za Sija, Kina i Francuska mogu biti ''Džijin'' ili bliski prijatelji, koji mogu duboko da razumeju jedni druge zahvaljujući svom ogromnom kulturnom bogatstvu.

Tokom Makronovog boravka u južnokineskoj metropoli Guangdžou u aprilu prošle godine, dvojica šefova država ćaskali su uz čaj u Pine gardenu u rezidenciji guvernera provincije Guangdong, gde je Sijev otac, Si Džongsun, boravio 1980-ih, kada je bio na toj funkciji, na početku kineske reforme i otvaranja.

Dok su dvojica vođa šetali vrtom, očaravajući zvukovi ćina, drevnog kineskog instrumenta, ispunili su vazduh, tkajući zadivljujuću melodiju. Zaintrigiran, Makron se raspitao za naziv kompozicije. To je bila ''Visoke planine i voda koja teče'', odgovorio je Si, koji je potom podelio dobro poznatu priču koja stoji iza kompozicije, priču o Ju Boji i Džong Zićiju.

Kako kaže drevna kineska legenda, Ju je bio iskusan ćin igrač, dok je Džong, njegov odani slušalac, posedovao retku sposobnost da shvati emocije koje se prenose kroz Juovu muziku. Kada je Džong umro, ožalošćeni Ju je razbio svoj instrument i zakleo se da više nikada neće svirati pošto je izgubio svog ''džiđina''  što bukvalno znači veoma bliskog prijatelja koji razume muziku onog drugog na kineskom jeziku.

''Samo ‘džiđin’ (najbliži prijatelj) može da razume ovu muziku'', rekao je Si Makronu.

DVOJICA NEZAVISNIH

Postoji perspektiva veća od mora, i to je nebo; postoji perspektiva veća od neba, a to je ljudska duša“, citirao je Si Igoa u svom značajnom govoru Uneskou u Parizu 2014. godine.

''Zaista, potreban nam je um širi od neba dok se približavamo različitim civilizacijama'', dodao je kineski predsednik, nepokolebljivi zagovornik harmonične koegzistencije civilizacija u eri dubokih promena u međunarodnom pejzažu.

S obzirom da je Pariz grad domaćin Uneskoa i da Si posmatra Francusku kao glavnog predstavnika zapadne civilizacije, nije iznenađujuće što je kineski lider odabrao francusku prestonicu kao mesto da po prvi put izloži svoju viziju civilizacije na svetskoj pozornici.

''Živo se sećam njegovih reči kada je rekao da danas (tamo gde) živimo predstavljamo različite kulture, vere, etničke grupe, ali da smo deo zajednice zajedničke sudbine'', rekla je tada generalna direktorka Uneskoa Irina Bokova. ''Deset godina kasnije, nijedna od reči koje je predsednik Si izgovorio nije danas zastarela danas. Sve su relevantnije zbog problema sa kojima se danas suočavamo'', dodala je.

Vratite sat 60 godina unazad na 1964. Dana 27. januara, Kina i Francuska su ušle u istoriju formalnim uspostavljanjem diplomatskih odnosa, što je razbilo ledeni stisak hladnoratovske izolacije i kataliziralo transformaciju globalne situacije ka multipolarnom svetskom poretku. U uvodniku objavljenom sledećeg dana, francuski dnevnik Mond nazvao je ovaj istorijski trenutak ''susretom dvojice nezavisnih''.

Prema Sijevim rečima, predsedavajući Mao Cedong i general Šarl de Gol, sa izuzetnom mudrošću i hrabrošću, otvorili su vrata za razmenu i saradnju Kine i Zapada, ''noseći nadu svetu usred Hladnog rata''.

''I Kina i Francuska su nezavisne civilizacije, ali istomišljenici'';, rekao je Cui Hongđian, direktor Centra za Evropsku uniju i studije regionalnog razvoja na Univerzitetu za inostrane studije u Pekingu.

{Image7}

''Polazeći od svoje bogate kulture i istorije, dve zemlje dele duboke uvide u svetske trendove'', rekao je Cui. ''Oni ne žele da dominiraju nad drugima, a zauzvrat, ne žele da nad njima neko dominira'', dodao je.

Loran Fabijus, predsednik Ustavnog saveta i bivši francuski premijer, rekao je da su i Francuska i Kina posvećene multilateralizmu i miru. ''U ovom našem opasnom svetu, moraju postojati sile mira i održivog razvoja i to, očigledno mora biti, izvan naših razlika, glavna misija Kine i Francuske'', rekao je Fabijus.