Na današnji dan 9. maj

Na današnji dan 9. maja 1911. grupa oficira, učesnika u dvorskom prevratu i ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju "Ujedinjenje ili smrt" ("Crna ruka").

1502 - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz španske luke Kadiz na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet. Kolumbo je umro 1506. u Španiji uveren da je na svojim putovanjima stigao u Aziju.

1788 - Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem.

1800 - Rođen je Džon Braun (John Brown), borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osudjen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe abolicionista i robovlasnika.

1805 - Umro je jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler (Friedrich Schiller). Veliku slavu stekao je dramama "Razbojnici", "Don Karlos" i "Vilhelm Tel", koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.

1850 - Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak (Joseph Gay-Lussac), koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.

1860 - Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri (James Matthew Barrie), autor knjige o Petru Panu.

1877 - Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana nakon što je sklopila savez sa Rusijom protiv Otomanskog carstva.

1901 - U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije.

1926 - Amerikanci Ričard Berd (Richard Byrd) i Flojd Benet (Floyd Bennett) prvi su preleteli avionom Severni pol.

1927 - Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.

1931 - Umro je američki fizičar Albert Majkelson (Michelson) koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.

1936 - Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopija) i italijanskog kralja Vitorija Emanuela III (Vittorio Emanuele) proglasila abisinskim carem.

1945. - Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel (Wilhelm Keitel) potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan je 7. maja u Remsu.

1946 - Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija je postala republika.

1948 - Komunistička partija Jugoslavije odbacila je optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.

1950 - Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman (Robert Schuman) uputio je poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.

1952 - Širom Jugoslavije održani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona "A" Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.

1960 - SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.

1976 - Ulrike Majnhof (Meinhof), vođa zapadnonemačke terorističke grupe "Bader-Majnhof", obesila se u zatvorskoj ćeliji.

1978 - U parkiranom automobilu u centru Rima pronađeno je telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, kojeg su teroristi "Crvenih brigada" oteli 54 dana ranije.

1986 - Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj (Norgay) koji je sa Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem (Hillary) u maju 1953. prvi osvojio "krov sveta" Mont Everest.

1993 - Počeli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji su doveli do podele grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani i Hrvati su do tada bili saveznici u borbama protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95).

1995 - Na kraju trodnevne proslave 50-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali su na globalno pomirenje. Centralne proslave održane su u Parizu i Moskvi.

1996 - Joveri Museveni (Yoweri) pobedio je na prvim predsedničkim izborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina.

2001 - Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorku je uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.

2001 - U haosu koji je na stadionu u Akri (Gana) nastao kada je policija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo je život.

2002 - U eksploziji nagazne mine tokom proslave Dana pobede, u južnoj ruskoj republici Dagestanu u gradu Kaspijsk, poginulo je 42, a povredjeno je 150 osoba.

2004 - Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.

2010 - Lina Horn (Lena), džez pevačica koja je probila medjurasne barijere i postala jedna od prvih crnkinja slavnih u Holivudu i na Brodveju, umrla je u 93. godini.

2012 - Slika američkog ekspresioniste Marka Rotkoa prodata je na Kristijevoj (Christie's) aukciji u Njujorku za 86,9 miliona dolara i postala najskuplje delo savremene umetnosti prodato na aukcijama.

2015 - Rusija je održala ogromnu vojnu paradu na Crvenom trgu, u sklopu proslave 70. godišnjice pobede nad fašizmom. Proslavu je obeležilo skoro potpuno odsustvo evropskih lidera koji su bojkotovali paradu u znak protesta zbog ruskih akcija u Ukrajini.

2015 - U obračunu pripadnika makedonske policije sa naoružanom terorističkom grupom u Kumanovu poginulo je osam policajaca i 14 napadača.

2016 - Bivši gradonačelnik grada Davaoa, Rodrigo Duterte postao je novi predsednik Filipina.